Zrenjaninski Muzej krovna je ustanova kulture u gradu na obalama Begeja. Čuvar je neprocenjivog bogatstva, istorije i tradicije. Branka Sikimić je etnološkinja i viša kustoskinja. Od nedavno postala je predsednica Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije.
Nakon Zrenjaninske gimnazije, upisala je Filozofski fakultet u Beogradu. Diplomirala je 2009, a stručnu praksu u Muzeju započela 2011. godine. Članica je Etnološko-antropološkog društva, kao i ICOM-a u Srbiji. Autorka je brojnih radova na temu kulture stanovanja i odevanja. Priredila je i mnoge izložbe, od kojih su najznačajnije: „Blago nama decama što smo taki mali – detinjstvo u tradicionalnoj porodici”; „Zoomorfni ornament u tradicionalnoj kulturi Banata – na primeru zbirke Etnološkog odeljenja”; „Iz davnina za pokolenja – akvizicije Etnološkog odeljenja 2000-2021”.
Koliko Vam znači novo zvanje i koja su vaša zaduženja?
– Etnološka sekcija je strukovno udruženje i okuplja etnologe zaposlene u muzejskim institucijama. Broji preko 60 lica iz 25 ustanova. Izuzetna mi je čast što su mi kolege ukazale poverenje da je vodim u narednom periodu. U septembru sam organizovala dvodnevni stručni skup koji se odnosio na etnološke zbirke i scenske nastupe. Moram da pomenem i koleginice Ivanu Arađan i Bojanu Petraš, predsednice Sekcije istoričara umetnosti i Sekcije muzejskih bibliotekara i knjižničara. Ponosna sam na njihov rad, kao i na činjenicu da je naš Muzej u velikoj meri zastupljen u radu Muzejskog društva Srbije.
Kroz stručna okupljanja i druge vidove komunikacije, nastavićemo da radimo na prepoznavanju i rešavanju problema u zaštiti kulturnog nasleđa, kako materijalnog tako i nematerijalnog. Važan segment posvetićemo pitanjima osavremenjivanja dokumentacije, digitalizacije, kao i primene informacionih tehnologija u prezentaciji etnoloških zbirki i kustoskih znanja. U ovdašnjem Muzeju zaduženi ste za izuzetno vrednu kolekciju. Koliko je zaista dostupna publici? Šta vidite kao najveći izazov u njenom predstavljanju javnosti?
– U sklopu Etnološkog odeljenja, vodim zbirku koja se odnosi na kulturu stanovanja i odevanja. Među predmetima kojih je blizu 4.000 po istorijskoj, estetskoj i umetničkoj vrednosti izdvaja se kolekcija zlatoveza. Čini je preko 100 artefakata. Sadrži odevne predmete srpske i rumunske svečane narodne nošnje s kraja 19. i prve dve decenije 20. veka. Zlatovez na njima uglavnom je rađen u okolini Zrenjanina, gde su postojali najpoznatiji centri kao što su Kumane, Melenci i Elemir. Najreprezentativnije muzealije su svakako nevestinska oglavlja: srpske kape zlatare i džege. Publici su na uvid dostupni eksponati koji se nalaze na našoj stalnoj postavci, a prilikom tematskih izložbi iz depoa se iznose i drugi. Tada se trudimo da im prikažemo one koji do sada nisu izlagani, ili koji po lepoti svoje izrade zavređuju da budu predstavljeni. Tu su i prateći katalozi u kojima publikujemo ono što čuvamo u našem fondu. Ipak, odevni predmeti predstavljaju najosetljivije muzejske artefakte, samim tim njihova zaštita je najzahtevnija. U planu je rekonstrukcija stalne postavke Etnološkog odeljenja po savremenim muzeološkim standardima, tako da ćemo biti u mogućnosti da izložimo i osetljiviji materijal. U kojoj meri se pridaje pažnja kulturnom nasleđu u našem gradu?
– Zaposleni u ustanovama kulture u Zrenjaninu organizuju programe u kojima svako može da pronađe ono što ga interesuje. Dostupni su nam različiti sadržaji poput izložbi, predavanja, promocija knjiga, predstava, koncerata. Mislim da svi zajedno veoma dobro radimo na promovisanju i zaštiti kulturnog nasleđa. Ono što vidim kao manu, jeste da sadržaji nisu ispraćeni u onoj meri u kojoj zaslužuju da budu. To me navodi na pomisao ili da mi ipak ne radimo nešto kako treba, ili prosto, nema uvek sluha za ono što je važno, a to je kulturno nasleđe. Šta trenutno pripremate?
– U septembru smo treći put organizovali festival posvećen nematerijalnom kulturnom nasleđu „Banatski dani teku”. Osmislila ga je 2022. godine koleginica Rajka Grubić, muzejska savetnica u penziji. Cilj je da se široj javnosti ukaže na zaostavštinu jedne izuzetno bogate multikulturne sredine kakav je srednji Banat. Rajka Grubić je takođe novembra 2023. organizovala i niz predavanja i radionica „Tkački zanat – tragom beskrajne šare”. Od 19. do 22. novembra nastavićemo tim putem, a odabrali smo trukovanje. Trukeri su zanatlije koje su proizvodile mustre za vez. Izrađivali su ih od drvenih kalupa na kojima je oblikovana šara od bakarnih traka. Nakon toga, mustra sa kalupa, u koju je utiskivana plava boja, prenosila se na papir – šablon, a sa njega na platno. Predavanja i radionice pod nazivom „Trukerski zanat – Vezak vezlo zlato materino” pružaju podršku trukerima kao nosiocima kulturnog nasleđa. Pored toga, jedan od ciljeva je edukacija zainteresovanih, posebno mladih. Pružaju im se osnovna znanja vezana za prenošenje mustri na platno. U tom kontekstu i ovog puta sarađivaćemo sa HPTŠ „Uroš Predić”. Ovom manifestacijom ukazaćemo i na perspektive samog zanata i načine na koje istrukovani predmeti mogu postati deo kako turističke ponude, tako i savremenog enterijera i tržišta.
