Bogatstvo jednog naroda ogleda se kroz kulturu, istoriju, religiju, običaje, verovanja… Poseban deo zauzima nošnja. Reč je o tradicionalnoj odeći. Izražava identitet koji se najčešće može povezati sa geografskim područjem ili vremenskim periodom. Pomoću nje može se odrediti etnička pripadnost, verski, socijalni ili bračni status.
Zrenjaninci imaju priliku da se upoznaju sa blagom koje dolazi preko Drine, tačnije iz Muzeja Republike Srpske u Banjaluci. U malom salonu Narodnog muzeja otvorena je izložba „Zmijanjski vez – svetsko nematerijalno nasleđe”. Autorka je Danijela Đukanović, etnološkinja. Prema njenim rečima, postavka sadrži originalne predmete izrađene krajem 19. i početkom 20. veka, ali i detalje savremene primene. Od 2014. Zmijanjski vez je uvršten na UNESKO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, čime je postao deo svetske baštine.
DUH KRAJIŠKE ŽENE
Đukanović je objasnila da je Zmijanje oblast u Bosni i Hercegovini. Obuhvata delove opština Banjaluka i Ribnik. Kolekcija autentičnog veza, koja je pred zrenjaninskom publikom, predstavlja deo zbirke tekstila Etnološkog odeljenja. Simbolika i značaj ovog ručnog rada prikazani su na rukavima, ošvama, odnosno nisprsnicama ženskih i muških košulja, kao i na oglavlju – boščama (maramama). Pored vezenih predmeta, dostupno je i više fotografija, kao i dokumentarni film.
– Specifičnost Zmijanjskog veza ogleda se u usklađenosti, harmoniji i stilskoj perfekciji geometrijskih ornamenata ukomponovanih sa tamnoplavim (čivitli) koloritom. Za razliku od drugih krajeva Bosne i Hercegovine, gde je predstavljen u četiri ili dve boje, na Zmijanju je prikazan u jednoj. Iz ovog veza isijava umetnička, ali i unutrašnja simbolička kreativnost i osećajnost koju je vekovima negovala krajiška žena u svome temperamentu i duhu. Njime je izražavala osećanja i unutrašnje stanje duha – ispričala je Danijela Đukanović.
ZRENJANINKA U BANJALUCI
Konzervacijom muzealija bavila se Dragana Radoja (rođena Gajinov, 1972). Diplomirala je na zrenjaninskom Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” na Odseku za dizajn i projektovanje tekstila i odeće. Master studije završila je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i postala konzervator i restaurator za skulpturu i arheološki materijal.
Više od tri decenije živi u Banjaluci. Zaposlena je u Muzeju Republike Srpske. Kako je za naš list ispričala, Zmijanjski vez od sredine 19. pa do početka 20. veka rađen je isključivo na lanenom i konopljinom platnu. Žene su ga u tom periodu samostalno proizvodile. Najčešće je prikazan na narodnoj nošnji sa ovog podneblja. Takođe, tamno plavi konac i rese su pravljeni od sakupljene vune, koju su same upredale, bojile i kasnije vezle u poznatoj tehnici. Od polovine 20. pa do početka 21. veka radi se i na pamučnom platnu.
– Eksponati iz našeg muzeja su u veoma dobrom stanju, a čuvaju se na odgovarajući način. To podrazumeva da svaki ima svoj uložak, prekriven je beskiselinskim papirom i odložen je u beskiselinsku kutiju. Pošto su očuvani, najčešće konzervatorske intervencije bile su na aplikacijama. To su delovi koji su se odšivali i prišivali u zavisnosti od prilika. U tom periodu žene nisu imale mnogo odeće, tako da su često te iste košulje koristile i u svečanim prigodama. Dodavale bi bogato ukrašene rukave, ošve, okovratnike – objasnila je Dragana Radoja.
POČETAK SARADNJE
Nadležna kustoskinja u zrenjaninskom Muzeju je Branka Sikimić, etnološkinja. Članica je Muzejskog društva Srbije (predsednica njegove Etnološke sekcije). Autorka je brojnih radova na temu kulture stanovanja i odevanja, kao i zapaženih izložbi. Kako je rekla, ovo je prva zvanična saradnja dve velike ustanove kulture. Značaj izložbe, koja iz dana u dan privlači naše sugrađane, je višestuk.
– Pored toga što možemo videti deo svetske baštine našeg regiona, u mogućnosti smo da steknemo uvid u lepotu i raznolikost veza kao dela narodne tradicije. Zmijanjski se u mnogome razlikuje od onog koji smo navikli da viđamo na delovima nošnje sa područja srednjeg Banata, kako po ornamentici, tako i po boji i materijalu konca koji se koristi (beli, vez u boji, zlatovez). Ono što je meni, kao etnologu, najvažnije jeste da je postavka odličan primer kako se prezentuje, promoviše i održava nematerijalno kulturno nasleđe – rekla je Branka Sikimić.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović i arhiva Muzeja Republike Srpske
LEPO I POUČNO
Radionice Zmijanjskog veza trajale su dva dana. Vodila ih je Svjetlana Marković iz Banjaluke. Mnoge sugrađanke iskoristile su priliku da se upoznaju sa ovom tehnikom, ali i da nauče nešto novo. Jedna od njih je Zorica Aleksić koja se godinama bavi zlatovezom.
– Pre svega oduševila me je izložba. Potom sam odlučila sa se priključim ženama na obuci. Impresionirana sam lepotom ovog veza i sve što sam naučila primeniću na svojim radovima. Potrebno je dosta strpljenja i preciznosti, ali šare koje se dobiju izgledaju savršeno – rekla je Zaorica Aleksić.
