Topla reč, sigurnost i podrška za bezbrižnu starost
Velika je sreća u današnje vreme dočekati mirno treće doba života. Brojnima je to omogućeno u krugu porodice i srodnika, dok drugi dele sličnu priču kao mnogi. Ostaju sami i pomoć traže u institucijama socijalne zaštite. Neke u tome ograničavaju finansijske mogućnosti, a neretko stariji ne žele da napuste svoj dom, pa se i suočavaju sa velikim problemima.
OD ULICE DO SMEŠTAJA
Oni najnesrećniji završavaju na ulici, u lošem psihofizičkom stanju. Prolaze dug i trnovit put do bilo kakvog smeštaja. U periodu od januara do decembra prošle godine kroz prihvatilište „Most” je prošlo 45 korisnika.
U ustanovi radi pet medicinskih radnika koji preuzimaju i poslove oko higijene, ishrane i davanja terapije čime pokrivaju delatnost i gerontodomaćica i negovateljica. Pored njih, tu su psiholog i pedagog. Smeštajni kapacitet je 10 lica, ali Nevena Montresor, direktorka „Mosta” ističe da izlaze u susret u hladnim periodima i primaju više od toga.
– Korisnik može u prihvatilištu da provede do šest meseci, jer je ovo privremeni smeštaj. Za to vreme njemu se traži trajni boravak u domu ili kod srodnika. Ukoliko je lice radno sposobno i želi da bude angažovano, traži mu se posao. U tim situacijama izlazili su nam u susret „Mehler”, „Drekslmajer” – objašnjava ona.
Pre smeštaja potrebna je saglasnost korisnika ili ovlašćenog lica za to. Isto važi i kad napuštaju prihvatilište, a ovo je često problem jer se većina vrati na ulicu.
– Dosta je onih koji budu kod nas u zimskim mesecima, a kad dođe lepo vreme odlaze i vraćaju se starom životu. Dešava se da se kod nas zadrže do prijema u Gerontološki centar. S obzirom na to da je potreba za domom velika, a pregledi moraju biti „sveži”, lica ostaju i duže od određenog perioda – kaže Montresor.
Prema njenim rečima, problematični za korisnike su svi praznici: Nova godina, Božić, Uskrs kao i „Dani piva”. Tada se dosta njih vraća starom životu i navikama ili se veliki broj javlja zbog posledica nasilja u porodici.
– Stari imaju neku dozu ponosa, ne žele da zavise ni od koga. U zimskim periodima ta želja da budu samostalniji je veća. Međutim, ne mogu sve sami, na kraju se povrede i padnu i dolaze kod nas nekad i kao teško pokretna i nepokretna lica – kaže direktorka „Mosta”.
Montresor ističe da je potreba zimi velika i da će doći trenutak kada neće biti mesta u objektima. Iako je Grad odvojio odgovarajuću parcelu, još uvek se ne zna kada će se krenuti sa izgradnjom prihvatilišta.
Savetovalištu se obraćao velik broj sugrađana. Najviše ju je začudio broj starijih lica.
– Osobe poznije dobi se inače teško odlučuju da kontaktiraju sa nama. Ipak nakon pandemije bilo je toliko zainteresovanih da smo morali da promenimo radno vreme Savetovališta, tako da sad radimo i po podne. Sa određenim broj em njih smo kontaktirali telefonom i neverovatno je koliko su oni očekivali taj poziv od nas – istakla je sagovornica.
Kako kaže, veliki broj njih je imao sličnu kliničku sliku posttraumatskog stresnog sindroma nakon kovida, koji se uglavnom javljao među populacijom starijom od 60 godina.
POTREBA ZA GERONTODOMAĆICAMA
Centar za socijalni rad posreduje u slučajevima određivanja trajnog smeštaja. Nakon završene procedure zahtev se upućuje Gerontološkom centru. On, kao licencirana ustanova socijalne zaštite, ispunjava sve uslove i standarde za pružanje domskog smeštaja odraslih i starijih lica.
Tanja Živanov, direktorka ove ustanove tvrdi da je Centar dobro opremljen funkcionalno, kao i u sektoru zdravstvene nege, fizikalne terapije, kuhinje i higijene. Živanov je istakla da je konstantna pojava lista čekanja i da se stalno traži mesto više.
Pored domskog smeštaja, funkcioniše Služba vaninstitucionalne zaštite koju čine Pomoć u kući i Klub za stara i odrasla lica.
Pravo na pomoć u kući dodeljuje Centar za socijalni rad ili Služba.Obezbeđuje se licima sa ograničenim fizičkim i psihičkim sposobnostima, koja nisu u stanju da žive sami u svojim domovima bez redovne pomoći u svakodnevnom životu.
– Ova usluga je licencirana. Trenutno u Službi imamo tri izvršioca što je nedovoljno da bismo organizovali celodnevni rad, vikendom i praznikom. Pokušavamo taj broj da nadomestimo preko namenskih transfera, ali i tada imamo izazov da se ravnomerno posvetimo korisnicima u naseljenim mestima i gradskoj sredini – rekla je Živanov.
Direktorka je istakla da je važno kome se poveravaju najmiliji.
– Treba dobro razmisliti koga angažujete za pomoć u kući. Verujem da ima profesionalaca i u individualnom pružanju ove usluge, ali nemaju licencu za rad.
Ovo govorim iz razloga što sam upućena u to da su se pojedinci lažno predstavljali kao zaposleni u Gerontološkom centru, što je nedopustivo – ističe Živanov.
Pomoć u kući pružaju dve medicinske sestre i jedna gerontodomaćica, dok socijalni radnik obavlja stručne poslove organizacije.
– Naše gerontodomaćice i socijalni radnik su veliki profesionalci, odgovorni u svom poslu sa bogatim iskustvom koje je dragoceno. U našoj ustanovi se realizovao praktični deo obuke za gerontodomaćicu što je bila garancija da je ona sposobna da samostalno obavlja poslove koji su predviđeni u opisu ovog radnog mesta. Nadam se da će se sa projektima nastaviti u budućnosti – objasnila je direktorka.
Prema njenim rečima, potreba za ovim zanimanjem i dalje postoji, ali je problem što u sistemu obrazovanja ono ne postoji, te su obuke po projektima jedan od načina da se budući negovatelji i gerontodomaćice školuju i usvoje znanja i sposobnosti neophodne za rad. Poslednja je održana 2019. godine.
PRIVATNE USTANOVE KAO PODRŠKA DRŽAVNIM
„Aurora vita”je licencirana ustanova socijalne zaštite koja pruža pomoć u kući odraslim i starim licima, stavljajući akcenat na održavanje higijene korisnika i prostora, redovno uzimanje terapije koju je prepisalo stručno lice. Drže je Ivona i suprug Radivoj Ćurčić. Kako su naveli, ideja da zajedno pokrenu posao javila se nakon što su uvideli da postoji potreba za još jednim vidom podrške građanima. U ustanovi su zaposleni medicinska sestra, negovateljica, gerontodomaćica i psiholog. U zavisnosti od potrebe i procene određuje se potrebna nega.
– Istu uslugu pruža i državni centar, ali problem je što oni rade ponedeljkom, petkom i pre podne. Ljudima često to nije dovoljno, jer stariji sugrađani imaju potrebe i u poslepodnevnim i večernjim časovima. Mi smo dostupni 24 sata za stalne korisnike, a izlazimo i po pozivu u slučaju hitnih situacija – objašnjava Ivona Ćurčić.
Sa korisnicima se sastavljaju ugovori, u kojima su navedeni termini i redovne posete. Na ovaj način obe strane su zadovoljene i sigurne.
– Nažalost, sve je više starijih ljudi koji su sami. Danas se živi neki drugačiji, brži život i zato se veliki broj njih odlučuje za ovakve usluge. Kroz rad na terenu sam svašta videla, zbog čega sam bila razočarana. Način na koji su naši najstariji sugrađani prevareni, izmanipulisani. Zbog toga apelujem da se izbegnu oglasi gde se pružaju ovakve usluge nepoznatih lica jer smo se susreli sa mnogo loših primera – tvrdi Ivona.
Praznici su deo godine kada su zdravstveni radnici najpoterećeniji.
– U ovom periodu ne rade mnoge ustanove, pa i privatne službe nekad budu preopterećene. Kad je za praznike bilo najviše posla mi smo pokrivali i državni i naš deo. Imamo lepu saradnju sa svim državnim institucijama i nikad nije bilo problema. Ima ljudi koji kombinuju usluge Gerontološkog centra sa našim – istakla je sagovornica.
TAMO GDE JE TRAVA ZELENIJA
Medicinski radnici su uvek traženi, kao i negovateljice koje se često oprobaju u ovom poslu i u inostranstvu. Ipak za razliku od većine ovih institucija, gde se poslovi negovateljice i gerontodomaćice jasno razvrstavaju, „preko” je stvar drugačija. Jednu takvu priču podelila je negovateljica S.V. iz Zrenjanina.
– Odlučila sam se za ovaj korak pre svega zbog finansija. Prvi put ovako radim, i dosta mi je pomoglo znanje stranog jezika. Mislim da je to neophodno jer moraš znati da komuniciraš na pravi način sa pacijentom i prepoznaš njegov problem. Ipak, ono što mi je rečeno u agenciji i ono što zateknem na licu mesta je drastično drugačije. Poslovi negovateljice se preklapaju sa kućnim. Umesto brige o korisniku i njegovoj higijeni, život sa nekim ko je često sasvim sam, podrazumeva mnogo više. Dosta se zaradi, ali dosta i iscrpi čoveka – objasnila je sagovornica za list „Zrenjanin”.
Istakla je takođe, da mora postojati empatija za ovakvu vrstu posla, jer ljudi o kojima brine uglavnom nemaju nikoga i potrebno im je dosta razgovora i pažnje.
Aleksandra Ilijev
POGODNOST ZA MIRNU STAROST
Zbog smeštaja u državnom domu na koji se dugo čeka, sugrađani koji su u mogućnosti biraju privatne domove. Tome doprinosi i kvalitet usluge, smatra Stefan Lazarević, vlasnik Doma za odrasla i stara lica „Fortis vita”.
– Pre smeštaja potrebna je saglasnost korisnika ili ovlašćenog lica. Pored dokumentacije traži se PCR test. U domu rade medicinske sestre, negovatelji, socijalni radnici, pružajući im sve pogodnosti za mirnu starost – istakao je Lazarević.
