Pomislih, mogao bi me pozvati naš najnagrađivaniji arhitekta Aleksandar Bauer. Iznenadio bih se, budući da sam znao da je već dva meseca u Hrvatskoj. Tamo projektuje kuće za belosvetsku elitu. Prilikom telefonskog poziva bio bi veoma kratak i direktan. Rekao bi mi da ga Darko (moj rođeni brat) i ja pokupimo na VIP ulazu aerodroma. Pomenuo bi da dolazi privatnim avionom kontea Cavaliere Di Santo Benedeto Della Alto Adige.
Uvažavajući naše poznanstvo i međunarodno iskustvo Bauera, moglo se očekivati da će biti u drštvu italijanskog grofa. Kako to biva, na aerodromu, konte nije bio sam. Pratila ga je, Zrenjanincima poznata, Estika (proslavila se borbom protiv splavova). Pravili smo se da se ne poznajemo i krenuli smo ka zavičaju.
Tokom celog puta je moj brat objašnjavao Mariju Marku del Tintoretu kako smo mi grad budućnosti. Konte je to sve usvajao, dok nismo stigli do ulaza u Zrenjanin. U industrijskoj zoni su ga, na ogradi, dočekale gaće, čarape i majice. Svi smo zanemeli, ali nam je Estika osvetlala obraz. Ukazala je zvanici da je u pitanju donji veš „Pompea“ i da je raspoređen u njegovu čast.
Ovaj put smo se izvukli, a šta da grofu kažemo u povratku?
