Mnogi sugrađani još uvek u fiokama čuvaju stare, prašinom posute fotografije i razglednice – svedoke minulog vremena. Kada ih pogledate videćete da je Zrenjanin, nekadašnji Petrovgrad i Veliki Bečkerek, sasvim drugačije izgledao. Obeležje centralnog gradskog jezgra bila je i ostala Gradska kuća sa rimokatoličkom katedralom. Tu su i zgrada Muzeja, Pozorište, ali i popularni Hotel „Vojvodina” koji nije ni nalik današnjem. Nekada su na tom mestu bili „Roža” i „Kod Mađarskog kralja”.
Trgom slobode prolazio je „Ćira”, a pre više od jednog veka i on i pruga otputovali su u istoriju. U prošlosti nije bilo Vodotornja, glavna ulica bila je bez butika, kafića i restorana. Begej je imao drugačiji tok…a i ljudi su živeli drugačije.
POŽAR IZ 1807. NANEO OGROMNU ŠTETU
Nedavno je u malom salonu Narodnog muzeja održano poslednje u ciklusu, ali veoma zanimljivo predavanje. Organizovalo ga je Društvo arhitekata Zrenjanin (DAZ), u saradnji sa pomenutom ustanovom kulture i Udruženjem istoričara „Zrenjanin eksplorativa”. Tokom jednočasovnog izlaganja dr Filipa Krčmara, nazvanim „Čitanje grada”, mnogobrojni sugrađani imali su priliku da se kroz kolaž starih planova, novinskih oglasa i razglednica upoznaju sa izgledom našeg grada u 18. i 19. veku.
U isto vreme promovisano je i novo izdanje „Eksplorative”. Reč je o knjizi „Pomađarivanje naziva ulica i trgova Velikog Bečkereka” Jenea Sentklaraija iz 1879. Sa mađarskog ju je preveo i priredio upravo dr Krčmar. Ipak, lajtmotiv tribine bio je period koji je tome prethodio. Tada su u upotrebi bili narodni nazivi ulica, a njihova mreža još nije bila u potpunosti formirana.
– Sačuvane mape i planovi omogućuju bavljenje urbanom topografijom, lociranjem starih zgrada, trgova, ulica i njihovih nekadašnjih naziva, ali i poređenje sa kasnijim i aktuelnim stanjem. U novije vreme, veliko otkriće bili su planovi baroknih građevina u Velikom Bečkereku iz 18. veka, koji se čuvaju u Austrijskom državnom arhivu. Oni su mnogo pomogli da se prošire naša saznanja o izgledu grada pre velikog požara 1807. Tu pre svega mislim na staru upravnu zgradu Bečkerečkog okruga (nalazila na mestu današnje gradske kuće), zatim, nepostojeće pešadijske kasarne, stare katoličke bogomolje, gradske bolnice… ali i još uvek očuvanih pravoslavnih crkava (Uspenjske i Vavedenjske). Šteta koja je nastala pomenutim požarom zaista je bila velika, ali je ostalo sačuvano mnogo više nego što mislimo. Nažalost, ti (pre)ostaci, kao što je npr. Sandićeva kuća, nestali su u potonjim vremenima – ispričao je dr Krčmar.
MEDIJI SU VAŽNI
Osvrnuo se i na značaj štampanih medija, kojima se poslužio za potrebe istraživanja. Kako je primetio, novine nisu jedini izvor za „čitanje grada”, ali su često najzanimljiviji, zbog raznovrsnosti sadržaja. Naročito ako je reč o listovima koji su izlazili pre više od jednog i po veka, poput „Vohenblata” ili „Torontala”. U njima je, veli naš sagovornik, moguće pronaći interesantne priloge koji govore o životu malog čoveka i njegovoj svakodnevici u prošlim vremenima.
Jedna od zanimljivosti su oglasi iz 19. veka. Govoreći o njima, dr Krčmar je spomenuo da smo izgubili građansku kulturu.
– Iz njih se vidi ne samo urbana topografija i način orijentacije u prostoru i vreme kada je ulična mreža u gradu bila u ranoj fazi razvoja, već i niz drugih stvari. Na primer, ko su bili ljudi koji su živeli u Bečkereku u 19. veku. Čime su se bavili. Kako su se ophodili jedni prema drugima i komunicirali sa okruženjem. Ton i način njihovog obraćanja u novinskim oglasima, pa i uopšte, samo novinarstvo onog vremena, u velikoj meri odudara od današnjeg. Više se tako ne govori i ne piše. Izgubio se taj element ljubaznosti i poštovanja prema bližnjima kakav je ranije i te kako bio prisutan – rekao je istoričar.
U SUSRET 700. ROĐENDANU
Javnosti je poznat stručan i predan istraživački rad dr Krčmara iz kojeg su proizašle brojne knjige. Trenutno je fokusiran na razvoj grada kroz vekove.
– Moja ideja je da svi zaključci do kojih dođem budu predočeni u višetomnom istorijatu grada koji je u pripremi. Trebalo bi da izlazi jedan do dva toma godišnje. Plan je da bude dovršen do 2031, kada će Zrenjanin biti u prilici da proslavi svoj 700. rođendan, odnosno sedam vekova otkako se prvi put pominje u pisanim izvorima (1331–2031). Konkretno se za period 18. i prve polovine 19. veka, koji je bio tema ovog izlaganja, može reći da su u njemu postavljeni temelji modernog Zrenjanina, koji su nadograđivani u potonjim epohama – objasnio je predavač.
Uvreženo je mišljenje da su tribine istoričara dosadne i da prisustvuje uzak krug ljudi. Za one na kojima je dr Krčmar govornik traži se mesto više.
– Za dobru posećenost jednim delom su zaslužni dragi kapilarni posetioci, drugim delom suptilni magnetizam moje ličnosti, ali ponajviše jedno istinsko interesovanje za lokalnu istoriju. Mora se priznati, dosta je zapostavljena u odnosu na nacionalnu. Uz retke izuzetke, o njoj se malo govori, ali upadljivo mnogo ćuti, naročito kada je reč o periodu pre 1918. Tu je, svakako, i nimalo zanemarljiva doza nostalgije koju izaziva upadljiv kontrast između nekadašnjeg i sadašnjeg izgleda grada. Naravno, uvek je važno i „potrefiti” temu koja će svima biti podjednako zanimljiva – zaključio je dr Filip Krčmar.
Miroslava Malbaški Foto: volimzrenjanin.com, privatna arhiva Dušana Juvanina i Austrijski državni arhiv
