Ma koliko sam se trudila da pratim i vesti i izjave zvaničnika, nisam nigde videla demanti te jako teške brojke: u Srbiji je je tokom pandemije preminulo 105 lekara, njihova imena su pročitana na komemoraciji zdravstvenim radnicima, i drugim građanima, koji su preminuli od virusa korone. Komemoracija je (protestno) održana ispred Vlade Srbije, u organizaciji Sindikata lekara i farmaceuta. Da, brojka, je tragična, naročito kad se uporedi sa podacima iz zemalja u okruženju. U Hrvatskoj se, kažu, od kovida oporavilo 2.700 lekara, a preminula su dva. U Sloveniji, navodno, smrtnih ishoda među lekarima uopšte nema…
Zašto kod nas toliko lekara umire? Pominje se preopterećnost zdravstvenog sistema, koji ni pre pandemije nije imao ni dovoljnog kapaciteta, ni zadovoljavajuću organizaciju, manjak zdravstvenih radnika, premor svih tih ljudi na koje je pao teret „prve linije fronta”, neadekvatna oprema… Ali sigurno ni kod naših komšija nije toliko puta bolje – da bi smrtnost lekara bila sto puta manja!? Sto puta!
I Zrenjanin je izgubio više zdravstvenih radnika u ovoj kovid-krizi. A nismo među gradovima koji su pretrpeli najveće gubitke u pandemiji. Zato i vidim da brojke ne lažu. Ali ne razumem, ne umem to da objasnim, zašto postoje tolike razlike kad se uporedimo sa drugima… Šta se to dogodilo? Šta se to događa?
Da, tačno je da se uočava diskrepancija u statistici preminulih u Srbiji: od kada je izbila pandemija, imamo višak smrtnosti koji je veći od onoga što prikazuje zvanična evidencija kao preminule od korone. Strašno je reći, ali to nije neočekivano: kad je sve što zdravstveni sistem radi – podređeno koroni, onda se više umire od drugih bolesti, znatno više, jer se teško dolazi do specijalista, kad su specijalističke poliklinike zatvorene… I za kraj: taj višak smrtnosti zabeležen je i u Evropskoj uniji, i iznosi 450.000, objavio je Eurostat…
