Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Treći paket mera pomoći za privredu stupio je na snagu 13. februara, a cilj je ublažavanje ekonomskih posledica prouzrokovanih pandemijom. Ovoga puta privrednici koji se za pomoć prijave mogu da računaju da će od države dobiti tri puta po pola minimalne zarade (za mart, april i maj) po svakom zaposlenom na neodređeno vreme. Za preduzeća koja se budu odlučila da iskoriste pomoć, država je propisala dva uslova: da ne mogu da otpuste više od 10 odsto radnika do septembra i da neće moći da isplaćuju dividende (dobit) do kraja 2021. godine.
Prethodne godine je, uz ista ograničenja, pomoć privrednicima bila veća. Preduzeća su dobijala po tri cela minimalca, a uz to im je bilo omogućeno i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade (do početka 2021. godine). Verovalo se i očekivalo da će pandemija brzo proći i da će do oporavka doći u relativno kratkom roku.
Danas, više od godinu dana nakon izbijanja, pandemija ne jenjava. Najveći broj preduzetnika i preduzeća (naročito mikro, malih i srednjih) traga za načinima kako da preživi i održi poslovanje tokom krize. Neizvesno je koliko će im u tome pomoći iznos od 1,5 minimalca (tri puta po pola) po zaposlenom i to bez oslobađanja ili odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade.
Uzmimo za primer da će poslodavac svom radniku tokom marta 2021. isplatiti predviđenu minimalnu zaradu za taj mesec u iznosu od 33.843 dinara. Ukupni trošak koji će poslodavac imati po osnovu isplate ove neto zarade iznosi 53.272 dinara (sa pripadajućim ukupnim porezima i doprinosima, koji iznose 19.429 dinara). Prema Uredbi pomoć države će iznositi polovinu osnovne minimalne neto zarade za januar 2021. godine, odnosno „svega” 15.450 dinara. Sledi da je pomoć koju će poslodavac dobiti manja od poreza i doprinosa koji se moraju platiti državi na ime isplaćene neto minimalne zarade. Odnosno, pomoć iznosi tek oko 29% ukupnog troška koji poslodavac ima po tom osnovu. Da li će to biti dovoljna motivacija za očuvanje broja radnih mesta i „slamka spasa” za privrednike, ostaje da se vidi. Kao preliminarni „lakmus” za ocenu kvaliteta/svrsishodnosti ove mere mogli bi da posluže podaci o tome koliko se od ukupnog broja preduzeća kojima je pomoć namenjena za nju i prijavilo, odnosno koliko je od ukupnog broja radnika ovom podrškom bilo „pokriveno”. Važno će biti i da se sagleda struktura prijavljenih preduzeća po delatnostima i po veličini.
Vredno je pomena i to da nije bilo odgovarajućeg dijaloga, kao ni stručnih i naučnih diskusija/polemika u vezi sa analizom i ocenama efekata prošlogodišnje pomoći, odnosno sa ciljem da se kreiraju najpogodnije mere za podršku privredi u 2021. godini. Utisak je da novi paket mera nije naročito atraktivan. Pomoć će verovatno iskoristiti ona preduzeća koja očekuju da u toku 2021. godini neće imati značajniji pad obima poslovanja i/ili ona koja imaju odgovarajuće finansijske rezerve, pa mogu da izdrže udar krize.
Vreme će pokazati da li će pristup „svima po malo” dati željene rezultate. Možda je trebalo pokušati sa selektivnijim i finansijski izdašnijim paketom mera namenjenim isključivo onima koji posluju u najugroženijim delatnostima (turizam, ugostiteljstvo, hotelijerstvo, saobraćaj i transport itd.) i koja imaju značajan pad prometa.
