U ovoj godini od poreza na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige, u budžet Zrenjanina planiran je priliv od 370 miliona dinara. Od poreza na imovinu onih koji imaju poslovne knjige očekuje se 20 miliona dinara više, što je ukupno 760 miliona dinara (oko 17 odsto ukupnog gradskog proračuna).
Porez na imovinu je jedan od značajnih budžetskih prihoda, a visina se utvrđuje na osnovu prosečne cene stanova, kuća, poslovnih objekata. Na sednici Gradskog veća Zrenjanina održanoj 30. novembra prošle godine, doneto je rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu za tekuću godinu i određivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti.
Na osnovu rešenja, objavljenog u Službenom listu Grada Zrenjanina, prosečna cena kvadratnog metra nekretnina za utvrđivanje poreza za ovu godinu u prvoj zoni za stanove iznosi 80.136 dinara (druga zona – 64.829 dinara, treća – 55.869 dinara, četvrta i peta – 22.503 dinara).
Ukoliko neko želi da kupi kuću u prvoj zoni, moraće da izdvoji u proseku 46.845 dinara za kvadratni metar (za drugu zonu 37.932, treću – 37.588, četvrtu – 18.126 i petu – 11.150 dinara). Kada je reč o građevinskom zemljištu, u prvoj zoni prosečna cena kvadrata je 3.894 dinara (druga – 2.467, treća – 1.901, četvrta i peta 350 dinara). Prosečna cena kvadratnog metra poslovnih zgrada je 63.308 dinara (u drugoj zoni – 57.374 dinara, trećoj – 31.428, četvrtoj i petoj – 29.287 dinara). Garaže i garažna mesta u prvoj i drugoj zoni koštaće 28.412 dinara.
– U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, za obveznike koji ne vode poslovne knjige, ako ni u zonama ni u graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti od 1. januara do 30. septembra godine koja prethodi onoj za koju se utvrđuje porez, osnovica je jednaka onoj za odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni za tekuću godinu – navodi se u Službenom listu.
U rešenju se mogu videti i cene kvadratnog metra na osnovu kojih je utvrđena osnovica poreza na imovinu za prošlu godinu. U najopremljenijoj zoni ona je bila 76.320 dinara za stanove, za kuće – 45.703 dinara, građevinsko zemljište – 3.202 dinara, poslovne zgrade – 60.294 dinara i garaže i druge objekte – 27.059 dinara.
Prema rečima Gordane Božić, vlasnice Agencije za nekretnine „Gsigma”, viši porez na imovinu neće uticati negativno na promet, jer je inače ponuda vrlo slaba.
– Takvu lošu ponudu nikada nismo imali. Jedan od uzroka je epidemija korona virusa. Ljudi se plaše da prodaju neku nekretninu, kao i da neće naći bolju varijantu. Smatram da najveći problem pravi ozakonjenje, jer Poreska uprava traži da vlasnik prijavi tačnu kvadraturu imovine. To što će porez biti veći, neće znatno uticati na prodaju. On će najviše glavobolje zadati vlasnicima kuća jer su dužni da oporezuju sve, pa čak i šupe. Iznos za porez biće im mnogo viši nego inače – ističe naša sagovornica.
