Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U 2021. godinu smo ušli sa mnogo neizvesnosti. Paralelno sa vestima o početku vakcinacije, u decembru 2020. su se pojavile i informacije o novom soju (mutaciji) korona virusa. Time kao da su prigušene nade da će vakcinacija dovesti do bržeg povratka u normalu, što nas dovodi do novih preispitivanja, nesigurnosti itd. Panika je i dalje prisutna – mere „zaključavanja”, ograničenja kretanja i fizičkog distanciranja su i dalje na snazi u celom svetu.
U ovakvim uslovima preduzeća se ponašaju upravo onako kako to predviđaju ekonomska teorija i literatura – u najvećoj mogućoj meri se suzdržavaju od novih ulaganja. Pošto je kapital izuzetno osetljiv na rizike, investitori odlažu i/ili otkazuju ranije planirane projekte, te čekaju „bolja vremena”. To potvrđuju i najnoviji podaci o tokovima stranih direktnih investicija – prema UNCTAD-u (Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju) SDI (strane direktne investicije) će na nivou sveta u 2020. godini zabeležiti pad od čak 40-50%.
Mnoge kompanije su ostvarile manju dobit u 2020. godini, tako da im proširenje poslovanja i ulaganja u inostranstvu nisu visoko rangirani na listi prioriteta. Osim toga, u uslovima visokog rizika povezanog sa međunarodnim putovanjima, sve više ulagača nove investicije približava matičnoj državi, kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje sirovinama i poluproizvodima. Sa uzlaznim nepoverenjem raste i ekonomski nacionalizam, pa države postaju opreznije u pogledu privlačenja SDI.
Uticaj pandemije se osetio u svim sektorima SDI. Međutim, očekuje se da će se određene delatnosti oporavljati brže. To su, pre svega, one zasnovane na znanju i primeni visoke tehnologije, zatim softverska industrija i informacione tehnologije (veštačka inteligencija, sajber bezbednost, biotehnologija, elektronska trgovina, komunikacione platforme itd.), kao i obnovljivi izvori energije. Nasuprot tome, očekuje se da će tokovi SDI u oblasti turizma, automobilske i avio industrije i dalje biti pod snažnim negativnim uticajem pandemije.
Imajući u vidu da su SDI jedan od najvažnijih izvora finansiranja privrednog rasta i razvoja u manje razvijenim i u zemljama u razvoju, postavlja se pitanje kakve će posledice one pretrpeti? Ovo pitanje je relevantno i za Srbiju. Tokom poslednje dve decenije (2001-2020) u našu zemlju je stiglo oko 37 milijardi evra SDI (u proseku oko 1,8 milijardi evra godišnje), tako da su strane investicije činile čak jednu trećinu od ukupnih ulaganja u našu privredu u toku ovog perioda. Međutim, tokom prvih deset meseci 2020. godine u našoj državi je ostvaren priliv SDI od oko dve milijarde evra. U pitanju je pad od čak 1,14 milijardi evra, odnosno od čak 36,22% u odnosu na isti period prošle godine. Ukoliko priliv SDI bude i u četvrtom kvartalu na nivou proseka iz prva tri kvartala 2020. godine, može se očekivati da će na nivou cele godine one dostići iznos od oko 2,3 milijarde evra, što je daleko ispod godišnjeg proseka od 3 milijarde evra, koji je ostvaren tokom poslednje tri godine pre pandemije korona virusa (2017-2019).
Da bi se i u periodu koji je pred nama obezbedio neophodan dotok stranih ulaganja, kreatori ekonomske politike bi trebalo da budu mudri, te da period „zatišja” iskoriste za izgradnju stabilnih i kvalitetnih institucija, kako bi privredu učinili privlačnijom kada kriza prođe i kada investitori ponovo dinamiziraju svoje aktivnosti.
