Da li smo u inflatornoj spirali?
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Iza sebe ostavljamo godinu koju su na ekonomskom planu obeležili borba protiv inflacije i suočavanje značajnog broja građana sa padom životnog standarda. Krajem novembra ove godine opšti nivo cena je bio viši ukupno za 7,64% u odnosu na decembar 2022. Pri tome, natprosečna poskupljenja su zabeležena u kategorijama kao što su hrana i bezalkoholna pića (8,12%), odeća i obuća (7,81%), stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (11,57%). Radi se o dobrima koja su stanovništvu najneophodnija i koja u strukturi prosečne potrošačke korpe u Srbiji učestvuju sa čak 65,3%.
O pogoršanju materijalnog položaja žitelja naše države svedoči činjenica da je istovremeno došlo do sporijeg rasta prosečne neto zarade (za 4,8%), medijalne (6,61%) i prosečne penzije (5,43%). Podsećanja radi, podatak o prosečnoj zaradi se odnosi na blizu 2,4 miliona registrovanih zaposlenih lica, a onaj o penziji na 1,65 miliona primalaca (ukupno više od četiri miliona osoba).
Novembra meseca su gotovo sve zemlje iz bližeg (Zapadni Balkan) i šireg (Evrozona) okruženja imale nižu međugodišnju inflaciju od Srbije. Mogući razlozi za to su kasnije povećavanje cena struje i gasa, ali i nekoordinirani potezi i mere Narodne banke Srbije (NBS) i Ministarstva finansija. Sa jedne strane, NBS je kontinuirano povećavala restriktivnost monetarne politike (rast referentne kamatne stope do nivoa od 6,5%), dok je Vlada vodila ekspanzivnu fiskalnu politiku (predizbornu?). Samo je u toku prethodna dva meseca iz budžeta potrošeno preko 500 miliona evra za razna davanja građanima, što je direktan uzrok novih inflatornih pritisaka, preko povećane potrošnje (tražnje).
Osim inflacije koja je izazvana rastom tražnje, u 2024. godini nam prete i poskupljenja usled povećanih troškova poslovanja preduzeća. Inflacija troškova nastaje zbog toga što u uslovima kada rastu cene proizvodnih inputa, firme taj teret nastoje da „prebace” na kupce. Poskupljenja električne energije i gasa do kojih je u 2023. došlo u tri navrata (januara, maja i novembra) će se tek „prelivati” na prodajne cene finalnih dobara i usluga. Do povećanja troškova poslovanja privrednih subjekata dolaziće delom i zbog mera koje donosi sama država, kao što su rast minimalne cene rada bez odgovarajućih poreskih olakšica, rast akciza i dr. Čak se i na lokalnom nivou najavljuje podizanje lokalnih nameta (firmarine, daljinsko grejanje). Da se možda već nalazimo u inflatornoj spirali, odnosno situaciji kada primanja „jure” cene, govori i to da će povećanje plata u javnom sektoru (za 10%) i penzija dodatno delovati inflatorno.
Imajući u vidu sve navedeno, otvoreno je pitanje da li ćemo u narednoj godini imati priliku da se radujemo ekonomskim rezultatima i napredovanju. Kako god da okrenemo deluje da se neće povećavati količine dobara i usluga koje ćemo moći da kupujemo pomoću raspoloživih dohodaka.
Ukoliko država bude odgovorila, smanjiće se budžetski podsticaji, pa nam sleduje manje novca. Ako se nastavi sa izdašnom podrškom očekuju nas poskupljenja i obezvređivanje povećanih dohotka. Izvesno je da do otkrića ekonomske alhemije neće doći ni u toku 2024. godine.
