Da li vaučeri pokreću turizam?

Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

U ponedeljak (15. januara) je u roku od svega nekoliko sati „planulo” svih 100.000 vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji. Činjenica da su građani čekali u redovima ispred poslovnica pošte kako bi dobili ove potvrde čija pojedinačna vrednost iznosi 10.000 dinara (duplo više nego do sada), govori o nivou njihovog životnog standarda. Oni koji su vaučere dobili moći će da ih do 20. novembra iskoriste za boravak u više od 4.000 turističkih objekata, hotela, apartmana, seoskih domaćinstava… Ovo pravo imaju zaposleni sa mesečnim primanjima ispod 80.000 dinara, nezaposleni sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, penzioneri, studenti, vlasnici poljoprivrednih gazdinstava i korisnici dodataka za negu drugog lica. Kakvi efekti se mogu očekivati od ove mere? Najpre, ukupna vrednost dotacija (8,5 miliona evra) podeljenih u ovom krugu nije dovoljna da bi značajnije uticala na poboljšanje ključnih makroekonomskih agregata (BDP, zaposlenost i sl.), čak i kada se imaju u vidu multiplikativni efekti od ulaganja u sektor turizma. Vaučere će koristiti građani koji su svakako nameravali da otputuju na na neku od domaćih destinacija. Iznos od 10.000 dinara nije dovoljan da bi stimulisao nekoga na odluku da umesto u inostranstvu, odmor provedu u Srbiji. Još je jasnije da taj iznos nema ni snagu da nekome ko nema novca i nije planirao putovanje pruži takvu mogućnost. Proizilazi da je prvi direktan rezultat ove mere to da će oni koji su svakako planirali da borave u Srbiji imati 10.000 dinara više na raspolaganju. Imaoci vaučera ovaj višak mogu da iskoriste da duže ostanu (veći broj noćenja) ili za povećanje izdataka za druge svrhe, najverovatnije u konkretnom turističkom mestu (mada taj dohodak mogu potrošiti i kasnije na drugim lokacijama za sasvim različite svrhe). Izvesno je, dakle, da će se povećati nivo korisnosti/zadovoljstva onih koji su uzeli vaučere. Pošto mogu da se upotrebe isključivo namenski (za smeštaj), drugi očekivani efekat je da će domaća odmarališta imati siguran rast prihoda za oko 8,5 miliona evra, koliko je ukupna vrednost vaučera. Utisak je da ovakva pomoć više ima socijalnu (i populističku?) nego razvojnu notu. Pomenutih 8,5 miliona evra je na ovaj način atomizirano (usitnjeno) i predstavljaće dodatni izvor tražnje (potrošnje) u turističkim mestima. Možda bi bilo bolje i korisnije da su se ova sredstva iskoristila za dugoročnija ulaganja u turističke potencijale i unapređenje ponude, kao što je recimo rekonstrukcija i adaptacija nekih odmarališta i banja u državnom vlasništvu. Razvoj turizma podrazumeva pre svega više dolazaka na turističke destinacije. Jedna mogućnost je privlačenje većeg broja stranaca, dok je druga da se deo onih koji odmore provode u inostranstvu privoli za domaće lokacije. Za oba pristupa je potrebno dugoročno jačanje turističke ponude Srbije. To pretpostavlja unapređenje svih segmenata u ovoj delatnosti, od smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta, preko ulaganja u infrastrukturu do osmišljavanja kvalitetnijih i atraktivnijih sadržaja i bolje reklame.