Veoma stara sportska igra sa drvenim kuglama je dugogodišnja zanimacija muškoj populaciji u mediteranskim zemljama i u primorju bivše Jugoslavije, pretežno u Dalmaciji (Hrvatska). Poznata pod nazivom boćanje ili balote odomaćila se na banatskim prostorima sa dolaskom kolonista u Sutjesku pre 80 godina.
Upravo je u ovom selu počela da se razvija zahvaljući jednom meštaninu, koji je bio velik zaljubljenik u ovakav vid zabave. Đuro Meljanac je ispred svoje kuće, u Ulici Petra Drapšina, godinama okupljao brojne sugrađane i učio ih da bacaju kugle. Bilo je prestižno u to vreme doći iz Beograda ili Novog Sada na partiju balota.
Dede Đure odavno nema. Njemu u čast ovu tradiciju nastavile su da neguju mlađe generacije. Pre desetak godina je u porti tamošnjeg pravoslavnog hrama napravljen teren za boćanje. I sami smo se uverili da se tamo u popodnevnim časovima okulja značajan broj entuzijasta kada je ova igra u pitanju. Dočekali su nas veterani koji i dalje vole da se takmiče. To su: Đuro Rodić (87), Tomislav Manojlović (86), Milorad Zarić (85), Momčilo Milošević (83), Milorad Ristović (83), Marko Milošević (74). Bilo je i mlađih među kojima se ističe Svetozar Krnetić. On je uvek spreman da okupi dve i više ekipa za igru.
– Jednom nedeljno dođem na balote iz Zrenjanina. To mi predstavlja veliko zadovoljstvo i daje posebnu energiju, koja me drži svih ovih godina – kaže Tomislav Manojlović, legendarni fudbalski trener „Proletera”.
Meštani potvrđuju da je boćanje mnogo više od sporta, jer se u ovom selu od brojnih običaja održala samo ova drevna igra.
N. B. Foto: Zoran Međo
PRAVILA IGRE
– Naziv boćanje je izvedeno iz latinske reči bottia, što znači lopta. Nalazi se u programu Mediteranskih igara, još od njihovog početka 1997. godine. Kugle (boće) mogu biti od punog drveta, plastike ili metala. Za sportska takmičenja upotrebljavaju se isključivo šuplje od čelika. Bulin ili bula je najmanja kugla koja se koristi u igri, istog oblika i građe samo znatno manjeg prečnika. Prema njoj se boće tj. kugle kotrljaju. Cilj igre je dobaciti boću što bliže bulinu, a za svaku boću koja mu se najviše približi igrač/ekipa, čija je to boća, dobija jedan poen ili punat. Pobednik igre je onaj ko prvi sakupi 12 ili 13 punata. Takmičenje može biti pojedinačno ili ekipno. U svakom paru ili ekipi jedan igrač je kapiten. On određuje redosled bacanja, taktiku igre i kontroliše merenje – navodi se na sajtu Olimpijskog komiteta Srbije.
GDE JE KOLEVKA SPORTA?
Na sajtu Olimpijskog komiteta Srbije piše da mnogo toga upućuje da je boćanje nastalo u Grčkoj, u Sparti. Etrurci su ga preneli Rimljanima, a oni u Italiju i u druge mediteranske i alpske zemlje. Kao moguće kolevke ovog sporta se pominju i stari Egipat i prostor današnje španske pokrajine Baskije. Izum boća pripisuje se Spartancu Timokreatesu (500 godina p.n.e.).
