Samo ljubavlju za muziku i timskim radom – do vrha
Nizom održanih koncerata, Muzička škola „Josif Marinković” je tokom protekle školske godine obeležila jubilej, sedamdeset godina od osnivanja. Direktorka Škole Danijela Radaković Derikrava kaže da se samo timskim radom stiže do vrha. Po struci ste profesorka klavira, a po delima uspešan menadžer?
– Zajedno sa nekolicinom svojih kolega sa klavirskog odseka, 2001. godine smo osnovali prvo u regionu pijanističko takmičenje. Spontano, iz godine u godinu, prepoznajem se u ulozi organizatora, a kasnije i menadžera. Imam sreću da u okruženju imam kreativne ljude koji timskim radom i dobrom energijom uspevaju da sprovedu ideju u delo. Naravno, i profesionalni nastavni kadar koji svojom posvećenošću u radu sa učenicima doprinosi da realizacija bude na visokom nivou. Zato me raduje pomisao da objedinim sve kreativne ideje i zajedno sa celim kolektivom napravimo festival, takmičenje, koncert… Posao koji trenutno radim oduzima mi dosta vremena, te sam svoje najveće zadovoljstvo, klavir i nastavu, potisnula u drugi plan. Satisfakcija je da u veoma jakoj konkurenciji učenici MŠ „Josif Marinković” osvajaju prva mesta – instrumenatlnoj, vokalnoj, kamernoj, horskoj….
– Istina je da su učenici naše Škole nosioci brojnih nagrada na prestižnim takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Zahvaljujući profesionalizmu nastavnika i talentovanoj deci, naša Škola zauzima posebno mesto među muzičkim školama u Srbiji. Radujem se uspehu svakog kolege i učenika. Svi smo ponosni kada neko iz Škole osvoji nagradu na prestižnom takmičenju. Čast mi je da te uspehe sa visoko rangiranih takmičenja istaknem sugrađanima. Smatram da Grad Zrenjanin može biti ponosan na sve naše uspehe. Škola nekada i sada?
– Svako vreme ima svoje prednosti i mane. Pitomije je bilo nekad…vreme bez interneta. Jedan koncert za Dan škole. Jurili smo ploču sa izvođenjima poznatih svetskih pijanista i muzičara, danas je sve dostupno na internetu jednim klikom. Imamo priliku da čujemo savršena izvođenja, virtuozitet koji nadmašuje okvire vremena. Instrumenti su savršeniji i pružaju veće mogućnosti. Takmičenja za pojedine instrumente imamo svake nedelje. Našu Školu danas pohađa 600 učenika. Pojedini se ističu svojim vanserijskim talentom, a veliki broj njih pravi prve korake da razvija i neguje muzičku logiku i formira muzički ukus učeći osnove i opismenjujući se. Radujem se zbog velikog interesovanja najmlađih za muzičku školu. Smatram da svako dete treba da se opismeni i da svakom treba ponuditi i približiti raznolik instrumentarijum, a prepustiti mu mogućnost izbora. I sami ste, kao učenica ove Škole, ali i kao studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu, osvajali prva mesta na značajnim muzičkim takmičenjima.
– Bila sam zaljubljena u svoju nastavnicu klavira i klavir. Mislim da će se mnogi prepoznati u ovome. Nakon niže škole učila sam kod prof. Dragoljuba Bugarskog, a zatim sam imala sreću da studiram u klasi prof. Kemala Gekića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Dragoceni su to bili časovi sa vrsnim pijanistom koji je nesebično delio svoje ogromno znanje i iskustvo.To je, zaista, bila prednost. Kakvi su planovi Škole?
– U prethodnom periodu imali smo dve velike organizacije Festivala muzičkih škola Srbije i 70 godina od osnivanja sa šest koncerata. Kao i svake godine, Škola će organizovati: pijanističko takmičenje, takmičenje iz solfeđa i Festival harfe, čekaju nas i aktivnosti kao članice međunarodnih orkestara Neumarkt (Nemačka). Organizovaćemo humanitarni i novogodišnji koncert, koncert povodom Dana prosvetnih radnika, a u zavisnosti od finansijskih sredstava i koncert učenika srednje škole kao solista sa Filharmonijom. Pratićemo učešće naših učenika na republičkom i brojnim drugim takmičenjima. Kakva je saradnja sa lokalnom zajednicom, Zrenjaninskom filharmonijom?
– Neophodna je podrška Grada za sve manifestacije i koncerte. Bez stalne pomoći ne bismo uspeli da naše ideje sprovedemo u delo. Od nedavno, naši najtalentovaniji učenici imaju čast da nastupe sa Filharmonijom kao solisti. To su veliki projekti koje Grad pomaže i podržava. Mlada generacija danas?
– U moru raznih informacija šta je korisno, dobro, isplativo, mislim da se ne snalaze. Važno je prepustiti im odluku u opredeljenju. Mi smo ti koji treba da im približimo i ukažemo na mogućnosti, ali izbor mora biti njihov. Koju muziku slušate, šta čitate?
– Stariji sin je klarinetista, a mlađi gitarista. U našoj kući čuje se klarinetska muzika, gitarska, klavirska, a osim klasike, džez, rokenrol… Poslednje što je ostavilo snažan utisak na mene jesu dela Safona, Zedkera, opuštam se uz Koelja, L. Rajli…
