JELENA GRBIĆ, DIREKTORKA MUZIČKE ŠKOLE, O JUBILEJU, INSPIRACIJI I IZAZOVIMA

Koncerti i reakcija publike motivišu mlade muzičare

U godini kada obeležavaju 75 godina postojanja, učenici i hor Muzičke škole „Josif Marinković” na festivalima, republičkim i međunarodnim takmičenjima osvojili su više od 150 nagrada. Jubilej su obeležili nizom koncerata, a za jesen pripremaju nove nastupe, izložbu i kviz.
Na mestu direktorke škole od 2021. godine nalazi se Jelena Grbić, koja je deo kolektiva već deset godina. Diplomirala je harfu na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Ljiljane Nestorovske. Pored harfe, svira i klasičnu gitaru i tamburicu na kojima je i maturirala. Početkom godine zajedno sa koleginicama Vesnom Nemčev (violina) i Biljanom Simić (violončelo), osnovala je sastav „Fil ruž” (fr. crvena nit). Inspirisana narodnom muzikom, pod pseudonimom Helena Sirmijumska, komponuje komade za harfu.

Na mestu direktorke ste dve godine, koje izazove nosi ova pozicija?
– Iako smo obrazovna institucija, samim tim što se bavimo muzikom, na neki način smo, nezvanično, i kulturna institucija. Iz tog razloga, najčešće se susrećemo sa problemom nedostatka finansija kako bismo realizovali sve naše ideje i projekte. Osim toga, ono što je zajedničko za sve muzičke škole je stari instrumentarijum. Zbog toga pišemo dosta projekata i konkurišemo gde god možemo, ali nas često odbiju. Kada je u pitanju sređivanje prostora, nedavno smo uz pomoć Pokrajine obnovili sanitarne čvorove, što nam je dugo bio problem.
Kakva je zainteresovanost za upis u muzičku školu?
– Pored koncerata koje organizujemo, svake godine pred prijemni naši profesori promovišu školu učenicima nižih razreda i maturantima. Iako nismo popunili sva mesta u srednjoj školi, situacija je mnogo bolja nego prošlih godina. Odsek za dizajn zvuka je popunjen, na instrumentalni smo primili 12 učenika na 16 mesta, a na teoretskom je popunjeno pet od osam mesta.
Za osnovnu školu ima puno zainteresovanih. Najpopularniji instrumenti godinama unazad su klavir i klasična gitara. Primećujemo da je prepreka za upis često kupovina instrumenta. Srećom, mi imamo neke instrumente i iznajmljujemo ih učenicima uz minimalnu mesečnu naknadu. Pored toga, naši đaci mogu da vežbaju i u samoj školi svakog radnog dana i subotom.

Na koji način radite na afirmaciji i motivaciji mladih muzičara?
– Svim silama se trudimo da učenicima pokažemo pozitivne strane muzike. Veliku ulogu u tom procesu igraju koncerti i povratna reakcija publike. Oni su velika motivacija i nešto što muzičara vuče da nastavi dalje i trudi se još više.
Kada organizujemo veće koncerte, problem nam je što svečana sala u školi nije dovoljno velika da primi publiku. Iz tog razloga nam je dobra saradnja sa ustanovama kulture jako važna. Zahvaljujući njoj naši učenici imaju prilike da učestvuju na raznim manifestacijama i koncertima. Pored toga, i škola osmišljava razne događaje koji nisu deo redovnog programa, kao što su na primer „Begej fest” i Festival harfe.
Šta za vas znači saradnja sa Zrenjaninskom filharmonijom?
– Učenici srednjih muzičkih škola jako retko imaju priliku da nastupaju kao solisti sa velikim sastavima. Šansa koju su naši đaci ove godine dobili kroz saradnju sa Zrenjaninskom filharmonijom je vrlo inspirativna. Iskustvo koje nose je od izuzetnog značaja jer ih je motivisalo da više vežbaju, trude se i uživaju pred publikom.
Sa druge strane, u sastavu svira i deo naših profesora. Za njih je to važno jer im pomaže da ostanu u sviračkoj i umetničkoj formi. Često se dešava da se ona izgubi kada se muzičar zaposli u školi, jer sve manje dodira ima sa svojim instrumentom.
Zašto ste krenuli da komponujete?
– Kada sam se zaposlila kao profesor harfe, shvatila sam da mi nedostaje literatura koju bih zadala učenicima. Tada sam počela da komponujem i obrađujem naše narodne pesme. Verovala sam da će biti interesantne učenicima i publici. Obrada narodnih pesma je nešto novo za harfu i spoj koji me inspiriše. Moje kompozicije izvedene su na Kolarcu, u Trstu, a uskoro će biti deo koncerta u Pragu. To mi je motivacija da nastavim.
Kako obeležavate 75 godina postojanja škole?
– Proslavu jubileja započeli smo u martu. Priredili smo koncert za ljude koji su radili u školi, a sada su u penziji. Potom smo organizovali Festival harfe, koji je bio revijalnog karaktera, i održali koncert na dan škole.
Okupili smo i bivše učenike duvačkog odseka koji su pred Zrenjanincima nastupali kao solisti i u sastavima. Cilj nam je da organizujemo i koncerte drugih odseka. Obeležavanje jubileja nastavljamo na jesen kada planiramo da održimo multimedijalnu izložbu. Potpisali smo i ugovor o saradnji sa školama sa kojima delimo ime. Uz pomoć Pokrajine zajedno ćemo organizovati kviz o Josifu Marinkoviću. Pored toga, uz podršku SOKOJ-a, naši učenici snimiće CD sa njegovim kompozicijama.
Na šta ćete se fokusirati u narednom periodu?
– Na mestu direktorke škole sam dve godine. Sebe smatram početnikom i svaki dan učim nove stvari i preispitujem sebe. U narednom periodu planiram više da komuniciram sa učenicima i mlađim kolegama. Smatram da oni imaju izuzetno interesantne ideje. Želim da ih podržim i da zajedno pokušamo da ih ostvarimo.

J. Šormaz