Zdrave navike usađuju se još od ranog detinjstva, a najbolje mesto za to mora biti škola. Time se vodio Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta kada je ove godine uputio inicijativu za uvođenje više časova fizičkog nedeljno. Predočili su da svako peto dete ima loše držanje tela, da je svako četvrto gojazno, a da se 70 odsto učenika ne bavi sportskim aktivnostima van škole.
O tome šta bi trebalo preduzeti povodom neaktivnosti najmlađih, diskutovali su nedavno ovdašnji nastavnici fizičkog na tribini Građanskog preokreta u klubu „Zona”.
U ŠKOLAMA SE ODUSTAJE OD VEŽBI
– Krovni pojam fizičke kulture se sistematski urušava i supstituiše pojmom sport, i to se nažalost primilo u narodu – navodi Aleksandar Šakić, profesor fizičkog vaspitanja.Kako objašnjava, fizička kultura za prioritet ima pravilan telesni razvoj i dobro zdravlje pojedinca, a cilj u sportu jeste dobar rezultat.
– Zbog toga nije dobro što je u školskom sistemu nastava fizičkog potisnuta u odnosu na sport, jer takmičarske aktivnosti nemaju znak jednakosti sa zdravljem. Zbog ovako pogrešno postavljenog stanja sa decom i omladinom sve više rade polustručnjaci i kvazi-stručnjaci, a ne osobe školovane za pedagoški rad – smatra Šakić.
On kritikuje ulaganje ogromnog novca u nacionalni stadion, umesto u angažovanje profesora koji bi radili sa decom uz učiteljicu u nižim razredima osnovnih škola.
Šakić ističe da izostaje podrška Ministarstva prosvete i direktora obrazovnih ustanova u situacijama kada se roditelji, kako naglašava, neopravdano žale, čak i tuže nastavnike zbog navodnih povreda na časovima. To dodatno demotiviše prosvetare u radu, tvrdi on.
Istog mišljenja je i Nenad Milovančev, profesor fizičke kulture. Ističe da se u Srbiji izgubila svest o tome da je neophodno trčati, plivati i raditi vežbe te da izostaje čak i ulična dečja igra koja je neophodna za normalan psihomotorni razvoj.
– Kada prvi put upoznam đake u petom razredu osnovne škole, veliki broj njih ne zna pravilno da trči, uhvati i baci loptu, da skoči i doskoči. Previše je straha da se neko ne povredi. Zbog toga se u školama odustaje od raznih vežbi, a iza toga ostaju generacije koje su nesposobne da sačuvaju zdravlje – kaže Milovančev.
Navodi da skoro polovina srednjoškolaca ne zna da pliva. Kada pojedini profesori žele da promene takvo stanje, nailaze na otpor dece, roditelja i škole, primećuje prosvetni radnik.
– Plivanje je jako važno i iz bezbednosnih razloga. Pre ili kasnije, svi ćemo dospeti u vodu, ljudi će nam se sve više daviti u poplavama jer nisu obučeni da isplivaju na površinu kada ih bujica povuče – objašnjava Milovančev.
KARIJERA PRE EMOTIVNE ZRELOSTI
Profesor je naglasio da i roditelji često svoju decu upisuju na sport prema svojim ambicijama, umesto prema predispozicijama i afinitetima mališana. Takođe ističe da se najmlađi često registruju u klubove pre nego što su emotivno zreli za takmičarski sport.
– Tamošnji treneri, pošto finansijski zavise od polaznika, nisu motivisani da ih upute na neku drugu aktivnost, već im nameću obaveze koje mališani ne mogu da ispune. Ili se dešava da ih ispunjavaju dok se ne prezasite, pa onda odustanu upravo u periodu kada bi bilo logično da postižu najbolje rezultate – ističe Milovančev.
Sa njim se slaže koleginica Senka Jovčić, koja je diplomirana kineziterapeutkinja. Predložila je ukidanje takmičarskog sporta u nižim razredima osnovne škole, smatrajući da je deci tog uzrasta nepotreban. Prema njenom mišljenju, njima su neophodni igra i pravilno razvijanje, kao i stručno osmišljena fizička aktivnost u bazičnim oblastima poput gimnastike, atletike i plivanja. Nasuprot tome, deci nije nužno da se usmeravaju ka pobedi nekog drugog, navodi Senka Jovčić. Aleksandra Ilijev
SOFTVER U ŠKOLAMA
Đake od 1. septembra očekuje novina na časovima fizičkog, potvrdilo je Ministarstvo prosvete ove godine za nacionalne medije. U pitanju je softver koji će analizirati podatke o razvoju i motoričkim sposobnostima učenika. Naime, nastavnici će na početku i na kraju školske godine sprovoditi testiranja i podatke unositi u informacioni sistem radi obrade. Na osnovu dobijenih rezultata preporučiće đacima koje vežbe da rade u školi, a koje kod kuće. Kako prenosi „Euronjuz”, pokretanje softvera je deo reforme nastave fizičkog započete 2017. godine. Već sada se sprovodi praćenje starijih osnovaca i srednjoškolaca „peške” (bez softvera). Nastavnici vode karton za svakog učenika koji sadrži podatke sa testiranja i daju im savete za poboljšanje ili održanje nivoa motoričkih sposobnosti.
NEMA PARA ZA OZBILjNU PLIVAČKU OBUKU
Učesnici tribine su saglasni u tome da je apsurdno da se iz gradskog budžeta finansiraju nižerazredni klubovi, čak i kolektiv za igranje preferansa, a da se ne izdvajaju sredstva za organizovanje plivačkih obuka dece. Naglasili su da je primećen i izostanak interesovanja države za ozbiljniji razgovor o neophodnim promenama u ovoj oblasti. Nadležni, umesto toga, samo govore o nekim vrhunskim rezultatima pojedinaca, zaključuju učesnici diskusije.
