DEJAN VORGIĆ, KUSTOS NARODNOG MUZEJA U ZRENJANINU O POLJIMA ISTRAŽIVANJA

Trudim se da „zagrebem” teme koje dosad nisu obrađivane

Za Zbirku primenjene umetnosti Umetničkog odeljenja zrenjaninskog Muzeja zadužen je Dejan Vorgić, kustos-istoričar umetnosti, koji je ovu zahtevnu oblast zavoleo još tokom studija. U istraživanjima često ima sveobuhvatan pristup, koji se prema njegovim rečima prožima u tri pravca.
Prvi je primarna primenjena umetnost koja istražuje dekorativna svojstva različitih materijala, kao što su staklo, porcelan, drvo, metal, papir. Drugi pravac delovanja istražuje kulturnu istoriju grada i okoline, dok je treći vezan za savremeno i nezavisno stvaralaštvo, fotografiju i dizajn.
– U radu se trudim da „zagrebem” teme koje dosad nisu obrađivane, ili pak da publici (široj ili stručnoj) pružim neka inovativna i drugačija rešenja kroz izložbu, stručni članak, publikaciju, radionicu i slično. Radnu godinu započeo sam izložbom „Projekt Tolerancija” na kojoj su predstavljeni umetnički plakati dizajnera iz celog sveta.
Delimično je prekinuta usled situacije sa korona virusom i vanrednog stanja. Upravo takva situacija rodila je nove ideje i nastao je koncept „Priča iz depoa”. Ideja je bila da u tom trenutku, kada su muzejski saloni bili zatvoreni, napravimo jedan novi, virtuelni način komunikacije sa publikom, koji bi u isto vreme obuhvatio i digitalizaciju predmeta iz naših zbirki – objašnjava Dejan Vorgić.

RAD NA DIGITALIZACIJI GRAĐE
Kako bi pristup bio što originalniji, u Muzeju su odlučili da iskoriste platformu „Jutjub” i njihov kanal koji je do tada slabije korišćen. Plan je bio da se predstave predmeti koji su retko ili gotovo nikada izlagani, kako bi javnost stekla jednu širu sliku o muzejskim zbirkama i predmetima koje čuva.
Putem kratkih video snimaka Vogrić je počeo sa digitalizacijom predmeta iz Zbirke primenjene umetnosti jer mu je materijal iz nje bio na dohvat ruke. U prvom talasu uradio je sedam snimaka i obradio isto toliko predmeta.
– Ovaj način prezentacije ostavio je dobar utisak, pre svega, na stručnu javnost i nakon ukidanja vanrednog stanja i otvaranja salona. Odlučeno je da se koncept „Priče iz depoa” pretoči u izložbu u kojoj bi učešće uzela sva odeljenja i zbirke. Tako su predstavljeni po jedan predmet iz Zbirke likovne umetnosti, Etnološkog i Arheološkog odeljenja, kao i iz Zbirke stare i retke knjige – kaže naš sagovornik.

NOVA IZLOŽBA U MUZEJU
U svojstvu nadležnog kustosa Dejan Vorgić je zadužen i za novootvorenu gostujuću izložbu „Rat i humor 1914–1918.” koju Narodni muzej realizuje u saradnji sa Institutom za istoriju oglašavanja iz Beograda. Autorski tim izložbe čine pionir jugoslovenskog i srpskog modernog oglašavanja Vladimir Čeh i profesor dr Milan Ristović, koji su projekat sproveli u saradnji sa više pojedinaca i organizacija uz podršku ambasade SAD.
– Predstavljeno je kako je u štampanim medijima u Prvom svetskom ratu korišćen humor kao delotvorno propagandno sredstvo namenjeno mobilisanju javnosti. Veoma efikasno sredstvo koje lako i brzo izaziva emocije, humor je bitan element u komunikaciji sa populacijom.
Namenjen je skretanju pažnje (informacija) ili njenom preusmeravanju (manipulacija). U Velikom ratu korišćen je u svim verbalnim (ironija, sarkazam, satira, parodija) i vizuelnim formama (karikatura, strip), u svim raspoloživim medijima tog doba: letak, plakat, razglednica, časopisi, novine, u štampanom i rukopisnom izdanju – objašnjava kustos.
Prikazani artefakti su posmatrani kao istorijski dokumenti, bez vrednovanja ideja koje prenose, iz političkog, vojnog, društvenog ili nacionalnog aspekta. Posmatrani su kao komunikacione alatke, primeri na koje su načine iste teme saopštavane u različitim kulturama radi ostvarenja istih ciljeva.
Izložbu čini retko viđena originalna građa Narodne biblioteke Srbije, Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” i Instituta za istoriju oglašavanja, kao što je luksuzno izdanje dve knjige sa ilustracijama Lujsa Remerkersa štampane 1917. pod brojem 200 za Mihajla Idvorskog Pupina, koji svojim potpisom potvrđuje da ih 1932. poklanja Beogradskom univerzitetu, rukopisne „rovovske novine” koje su srpski vojnici pisali na Solunskom frontu, ali i druga građa.

  • ANTIRATNE RAZGLEDNICE
    Za posetioce izložbe će posebno biti interesantna „Knjiga utisaka” u koju će moći da se upišu rukom, tastaturom ili „selfi snimkom” na izabranu antiratnu razglednicu. Jednim „klikom” će moći da je pošalju direktno sa kompjutera u željeno poštansko sanduče, odštampanu na kartonu sa nalepljenom prigodnom („privatnom”) markom koju je povodom izložbe izdala Pošta Srbije.

Miroslava Malbaški