KUD „Đerđef” je osnovan pre dve i po godine, kada su počele probe u holu OŠ „Petar Petrović Njegoš”. U početku je bilo petoro dece, ali je nakon par meseci grupa počela da raste – kaže Đurić
Holom Osnovne škole „Petar Petrović Njegoš” četvrtkom uveče odjekuje smeh i veoma je živo. U toku je proba Kulturno-umetničkog društva „Đerđef”. Dvadesetak devojčica i nekoliko dečaka u narandžastim majicama sa kaiševima oko struka, na znak predsednika Društva Milorada Đurića i asistentkinje Sonje Saravolac, počinju da se zagrevaju, a potom se hvataju u kolo. U pitanju su deca starijeg igračkog kadra, uzrasta od petog do osmog razreda, koja se već dve godine u „Đerđefu” bave foklorom.
– Danas su malo mirniji nego inače, verovatno zato što ste došli da ih gledate – kroz smeh kaže Sonja. U toku probe Milorad Đurić prati igrače i s vremena na vreme pokazuje im korake i daje sugestije.
– Kada igrate „Čačak”, igrajte meko u kolenima! Ili: – Odigrajte življe!
Za igru laganijeg tempa, kao što je „Banat”, igrači su se podelili u parove, što je malo potrajalo. Kako kaže Đurić, to je zato što su sada jako zaljubljive prirode…
– „Đerđef” je osnovan pre dve i po godine, kada su počele probe u holu OŠ „Petar Petrović Njegoš”, koji nam je ustupio direktor Škole. U početku je bilo petoro dece, ali je posle par meseci grupa počela da raste. Zatim smo počeli i sa probama u MZ „Dolja – Crni šor”, gde radimo sa mlađim igračkim kadrom. Februara ove godine predstavili smo se publici prvim celovečernjim koncertom u prepunom Kulturnom centru – kaže Đurić.
Milorad je dugogodišnji igrač, a ljubav prema folkloru usadile su mu sestre koje su takođe igrale. U „Đerđefu” je zadužen za koreografije, uz asistentkinju Sonju Saravolac, a tu je i šef orkestra i korepetitor Darko Kapiten.
MOSTOVI PRIJATELjSTVA
Mladi folkloraši održavaju Fejsbuk stranicu „Đerđefa”, a u organizaciji treninga i koncerata ili učešća na njima, pomažu i roditelji, pa KUD funkcioniše kao jedna velika porodica. Razmenjuju ideje i dopunjuju se. „Đerđef” polako gradi prijateljstva sa drugim udruženjima iz zemlje, što će im omogućiti putovanja i međusobne posete foklornih ansambala.
– Učestvovali smo po gradovima i manjim mestima širom Vojvodine, rado se odazivamo na sve pozive jer jedan od naših ciljeva jeste druženje folkloraša. Sledeće godine planiramo turneju, najverovatnije po Rumuniji i Švedskoj, a želimo i da jednom godišnje organizujemo celovečernji koncert pred zrenjaninskom publikom – najavljuje Đurić.
DRUGARSTVO JAČE OD TREME
Mladi folkloraši „Đerđefa” već deluju spremno za javne nastupe. Ne stideći se, rado su prišli da porazgovaraju posle probe, nasmejani i još rumeni od igre.
– Kada sam odlučila da dođem, nisam znala šta je foklor, ali sam ga ubrzo zavolela zbog igre, društva, zabave i putovanja – priča Milica Lolin, učenica sedmog razreda OŠ „Vuk Karadžić”.
Drugari su uvek najveća podrška i kada u igri nešto „zapne”.
– Prvi put imala sam veliku tremu, ali sam je pobedila, ne znam ni ja kako. Lakše je, ipak, u društvu. Kada se slučajno napravi greška, nastavi se dalje uz osmeh jer i ne primeti se da smo pogrešili korak – objašnjava Ena Rajlić, učenica četvrtog razreda OŠ „P.P.Njegoš”.
BRZO I ŽIVAHNO Folkloraši „Đerđefa” neguju igre iz centralne i istočne Srbije, Banata, Bačke i Srema, a u planu su i slovačke, rumunske i mađarske igre. Deca najviše vole temperamentne i brze koreografije, što nam potvrđuju brat i sestra Nikola i Maja Ašić, učenici „Njegoša”. – Omiljena igra nam je „Leskovac” zato što je živahna. Na ovoj probi smo igrali „Pčinju”, „Banat” i igre iz okoline Beograda – ističu Nikola i Maja.
KAKO IZGLEDAJU FOLKLORAŠICE – Imamo jelek, kecelju, belinu – košulju i suknju, a tu su i futa, pojas i čarape. Futa su debele suknje, na primer za „Leskovac” ili „Pčinju”. Od šminke se stavlja karmin, rumenilo i malo maskare, a za frizuru pravimo pletenice i punđe. Lepše je kada se igra u nošnji, mada jeste malo teže – priča Tijana Simić, učenica šestog razreda OŠ „Petar Petrović Njegoš”.
