U Zrenjaninu za kontrolu odvojeno 15,4 miliona dinara
Smanjenje štetnih uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi i usklađivanje sa ograničenjima Evropske unije neki su od ciljeva predviđenih Programom zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom, koji je Vlada nedavno usvojila. U pitanju je prvi strateški dokument za ovu oblast koji će pomoći i lokalnim samoupravama da naprave svoje planove. Podrška će biti važna i našem gradu koji je Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) u najnovijem izveštaju o kvalitetu vazduha iz 2022. svrstala u najlošiju, treću kategoriju.
ZAGAĐENJE IZAZIVA OBOLJENJA
U sprovođenje Programa zaštite vazduha u narednim godinama biće potrebno uložiti 2,6 milijardi evra, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine. Prema njihovim rečima, cilj je da se smanje emisije u sektorima energetike, stacionarnih postrojenja za sagorevanje, saobraćaja, velikih industrijskih postrojenja i poljoprivrede.
Programom su definisane mere i aktivnosti koje će pomoći opštinama i gradovima u daljem razvoju svojih planova kvaliteta vazduha, kratkoročnih akcionih planova i programa lokalnih monitoringa.
– Neke od predviđenih mera omogućiće bržu zamenu starih uređaja za grejanje u domaćinstvima, kao i obnovu voznog parka otpremanjem u reciklažne centre najstarijih euro 1, 2 i 3 dizel putničkih i lakih teretnih vozila i autobusa – navode iz Ministarstva.
Ključni pokazatelj kvaliteta vazduha je koncentracija suspendovanih čestica (PM), budući da su one najčešći zagađivač u vazduhu i izazivač kratkoročnih i dugoročnih uticaja na zdravlje. Čestice manjeg promera izazivaju veću zabrinutost jer se ne zadržavaju u gornjim disajnim putevima, već prodiru dublje u kardiopulmonalni sistem, navodi se u Programu.
– Loš vazduh dovodi do problema sa disanjem, hroničnih i kancerogenih oboljenja, povećanja stope hospitalizovanih pacijenata i prevremenog mortaliteta. Rešavanje ovog pitanja iziskuje dodatne aktivnosti na državnom i lokalnom nivou – objašnjeno je u dokumentu.
LOŠ UTICAJ U ZRENJANINU
Zaključak Ministarstva prati i odluka odbornika da se iz budžeta Grada za narednu godinu izdvoji 15,4 miliona dinara za merenje kvaliteta vazduha. Neophodnost bolje kontrole aerozagađenja u Zrenjaninu potkrepljuje činjenica da je u 2021. godini vazduh u Gradu okarakterisan kao prekomerno zagađen, zbog čega se našao u najlošijoj III kategoriji, navodi SEPA. Uzrok je prekoračenje granične vrednosti suspendovanih čestica RM10, pokazuju podaci Agencije.
Do ovog zaključka došlo se analizom rezultata merenja koja su vršena na Bulevaru Veljka Vlahovića, Trgu Dositeja Obradovića i u ulici Žarka Zrenjanina u Elemiru. Ona su pokazala da je koncentracija RM10 veća od 50 mikrograma po metru kubnom, zabeležena tokom 65 dana u toku merne godine. Srednja godišnja vrednost bila je 39 mikrograma po metru kubnom, a maksimalna dnevna 180. Merila se i koncentracija arsena, nikla i kadmijuma i svih 306 uzoraka bilo je u dozvoljenim granicama.
– U brojnim studijama uticaja pokazana je veza između srednje godišnje vrednosti RM10 i zdravstvenih efekata na gradsko stanovništvo. Čestice u plućima izazivaju upalne procese i pogoršanje stanja srčanih i plućnih bolesnika – objašnjava SEPA.
Zbog prisustva suspendovanih čestica RM10 iznad dozvoljenih granica, u 2021. godini, pored Zrenjanina, u Vojvodini su prekomerno bili zagađeni i Novi Sad, Sremska Mitrovica i Sombor.
J. Šormaz
ŠEST KONTROLNIH PUNKTOVA
Kvalitet vazduha u Zrenjaninu trenutno se proverava na šest mernih mesta. Pored stanica na Bulevaru Veljka Vlahovića, Trgu Dositeja Obradovića i u ulici Žarka Zrenjanina u Elemiru, od 2022. godine aerozagađenje meri se i u ulicama Mađarske komune, Beogradskoj i Principovoj. Svakodnevno se ispituju koncentracije sumpor-dioksida i azotnih oksida, čađ se meri namenski (u toku grejne sezone). Ugljen monoksid, teški metali i policiklični aromatični vodonici u suspendovanim česticama, koncentracija benzena, toluene i ksilena, koncentracija čađi i suspendovanih čestica PM10 mere se tokom osam nedelja godišnje, ravnomerno raspoređenih.
