Prema dostupnim istorijskim izvorima najstariji podatak u našem gradu odnosi se na fotografe Adolfa Dajča i Nikolasa Štokmana, koji su atelje imali u današnjoj Pupinovoj ili Ulici 29. novembra. Prema rečima Jovana Drndaka Njegovića, urednika fotografije u listu „Zrenjanin” i predsednika Fotografskog dokumentacionog centra, Ištvan Oldal otvara svoj studio davne 1853. godine, u isto vreme kada to čini jedan Feliks Nadar u Parizu. Nasleđuje ga sin Ištvan Oldal mlađi, 1902. i sedamdeset godina održava tradiciju.
ZRENJANIN JE GRAD FOTOGRAFIJE
Na teritoriji našeg grada bili su aktivni, dodaje Njegović, još i Jozef i Adolf Vipler, Đura Knežević, Maks Auerbah, Ignjac, Karl i Adolf Funk, zatim Lajoš Orosi, Samuilo Alkalaj, Đura Roknić, Stefan Krezmer, Tivadar Vanjek i mnogi drugi. To znači da je Zrenjanin, nekadašnji Veliki Bečkerek i Petrovgrad, uz brojne uspone i padove, bio i ostao baštinik dugogodišnje fotografske tradicije.
– U nekim zemljama fotografija predstavlja kulturno dobro. Posvećeni su joj instituti i muzeji, jer ona danas ne određuje samo našu prošlost, nego i budućnost. Pogledajte samo medijske kampanje i koliko je u njima važna fotografska slika. Ne tako davno, a značajno pomena jeste postojanje Fotografske sekcije pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske u Prvom svetskom ratu. One, usudiću se to reći, nisu svojim delovanjem nimalo zaostajale po svojoj borbi za istinu i slobodu u odnosu na vojnike na prvim linijama fronta.
Nećemo reći da u poratnom periodu, po završetku Drugog svetskog rata, nije bilo volje za negovanjem fotografije. Zrenjaninci pedesetih godina prošlog veka učestvuju na izložbama, a šezdesetih dobijaju i svoje prostorije bez ikakve nadoknade, što je za današnje uslove nezamislivo – navodi Jovan Drndak Njegović.
Takođe podseća da su se Srbi vrlo rano upoznali sa fotografijom preko Dimitrija Novakovića, Srbina rodom iz Zagreba, koji je boravio u Parizu u jesen 1839. i stekao prva saznanja o dagerotipiji od samog Luja Dagera.
– Sačuvajmo, negujmo i unapredimo srpsku fotografiju, jer ako je mi ne budemo čuvali, drugi tek neće. Imamo čime da se ponosimo, posebno mi Zrenjaninci, ali nažalost i da se stidimo pred odnosom koji stvaramo prema sopstvenoj kulturi sećanja. Treba ga menjati u dobroj nameri, jer Zrenjanin jeste između ostalog i grad kulture i fotografije – dodaje Njegović.
ZNAČAJNA I DUGOVEČNA
Čest gost događaja u našem gradu je doajen novinske fotogafije Tomislav Peternek. Prema njegovim rečima, posao fotoreportera nije nimalo lak i nije se oduvek vrednovao. Štaviše bio je potcenjen. Da ovaj poziv podigne na viši nivo bila je njegova ideja vodilja. U jednom periodu radio je kao mentor škole za obrazovanje fotoreportera u staroj Jugoslaviji, kada je otkrio i brojne talentovane ljude u ovoj oblasti.
– Fotografija je uvek bila gledana i sa političke strane. Neretko je izazivala strah i ostavljala je posledice. Trudio sam se da je dovedem do nivoa da bude cenjena. Za mene postoje samo dobra ili loša fotografija i ništa drugo. Kakav ona ima politički odjek to je stvar vremena, previranja i događanja – ističe Peternek za naš list.
Sa profesorom fotografije na univerzitetima u zemlji i inostranstvu Branimirom Karanovićem smo razgovarali o njenom razvoju. Kako kaže, prešla je dug i trnovit put od samih početaka do današnjeg objavljivanja na društvenim mrežama. Podseća na dugovečnost i njen značaj u svetu umetnosti, ali i vreme kada se nije smatrala podjednako vrednom kao slika, crtež, grafika ili skulptura. To mesto joj je, prema njegovim rečima, dao dr Mile Đorđević, umetnički fotograf i profesor u Srednjoj dizajnerskoj školi u Beogradu. Zahvaljujući njemu, ističe Karanović, fotografija je dobila priliku da se ravnopravno nađe na likovnim izložbama.
– Vreme je da se napravi jedna nova izložba koja će biti rekapitulacija razvoja fotografije u Srbiji, jer današnje generacije nisu upoznate sa mnogim dešavanjima i njenim vrednostima. Tradicija fotografije u našoj zemlji se baštini od najranijih dana, ali je moramo zaštititi i sačuvati. Decenijama unazad dosta toga je propalo kako u Beogradu, tako i u ostalim mestima. U inostranstvu odnos prema fotografiji je drugačiji. Kako ne bi nastavili sami sebi da nanosimo nemerljivu štetu moramo se ugledati na zapadne zemlje – poručuje Karanović.
Govoreći o razvoju i situaciji u klubovima, podsetio je i na podatak da je zrenjaninski Foto klub „CD 13” 1986. godine proglašen za najbolji u Jugoslaviji. Miroslava Malbaški
