Dokle ide „korporativna pohlepa”?

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Zvanični statistički podaci pokazuju da su u Srbiji poslednjih pet godina najviše poskupeli proizvodi i usluge potrebni za svakodnevni život. Naime, januara 2025. u odnosu na isti mesec 2020. godine beleži se visok rast cena osnovnih namirnica, kao što su hleb i žitarice (+50,3%), meso (+52%), riba (+48%), mleko, sir i jaja (63,5%), voće (+61,4%), povrće (+66,5%), kafa, čaj i kakao (+62,2%), ulja i masti (+78,5%), bezalkoholna pića (+47,1%) itd. Neretko svedočimo da su navedena dobara kod nas skuplja nego u razvijenim evropskim državama.
Od predstavnika EU smo već dobijali „zamerke” da su cene pojedinih proizvoda i usluga visoke, pre svega u sektorima prehrane i maloprodaje, naročito zbog ograničene (nedovoljne) konkurencije. U „Bukvaru ekonomije” smo više puta ukazivali da se ovakva situacija, između ostalog, duguje ponašanju velikih i moćnih kompanija koje učestvuju u lancu snabdevanja hranom – od proizvođača, uvoznika, skladištara, distributera, pa do maloprodavaca. Reč je o fenomenu tzv. „korporativne pohlepe”, do kojeg dolazi zbog toga što su pojedina preduzeća koristila visoku inflaciju kao izgovor za poskupljenja i kada za tim nije bilo realne potrebe. Podsećanja radi, jesenas je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula i postupak protiv četiri maloprodajna lanca („Delez”, „Merkator”, „Univereksport” i „Dis”) zbog sumnje da su se dogovarali oko prodajnih cena. Početkom ove godine pojedina udruženja potrošača otišla su korak dalje, te su pozvala na bojkot nevedenih trgovinskih lanaca i „Lidla” zbog toga što smatraju da vode politiku visokih cena osnovnih životnih namirnica. Cilj je bio da se u petak, 31. januara, građani uzdrže od kupovina u ovim trgovinama, odnosno da osnovne potrepštine toga dana nabavljaju u manjim, lokalnim marketima, kao i na pijacama. Slične akcije organizovane su i u susednim zemljama (u Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj). Primera radi, u Hrvatskoj je u toku jednodnevnog protesta/revolta došlo do pada broja izdatih fiskalnih računa, tj. realizovanih kupovina za 44%.
O efektima bojkota u Srbiji moglo bi se diskutovati na osnovu podataka Poreske uprave o broju izdatih fiskalnih računa i ostvarenom prometu u pomenutim trgovinskim lanacima. Sa ciljem da se obezbedi relevantnost analize trebalo bi uporediti informacije za isti dan u toku sedmice, kako bi se u obzir uzele odgovarajuće navike i rutine potrošača. Uparivanjem podataka za 31. januar (dan bojkota) i 17. januar (takođe petak) može se izvesti zaključak da je protest imao željeni ishod. Zbirno posmatrano, u navedenim lancima broj fiskalnih računa (realizovanih kupovina) je bio manji za 21,5%, dok je obim prometa (količina potrošenog novca) opao u znatno većoj meri – za čak 37%! Naime, na dan kada se izražavao bunt u navedenim prodavnicama potrošilo se oko 7,7 miliona evra, što je za 4,6 mil. manje nego dve nedelje ranije (17. januara dnevni promet je iznosio 12,3 mil. evra). U narednom periodu ćemo videti da li će ovakvi postupci primorati prodavce da robu ubuduće nude po povoljnijim cenama.