Politika je nenasilna! Upotreba sile zarad isticanja vlastitih stavova je protivrečna političkom delanju. Svedočim brojnim slučajevima koji potvrđuju navedene pretpostavke. Poslednji u nizu je bio nasrtaj bivšeg predsednika Odbora za kuluturu i informisanje Skupštine Srbije. Pravnosnažno osuđeno lice pokušalo je šakama da plasira svoje stavove. Sva sreća u hrabre svedoke, pa je istina isplivala u pravosudnoj borbi. Navedeni slučaj ukazuje da je nedopustivo „dizati ruke“ na sagovornika u raspravama. Ma koliko institucije okoštale bile, postoje pojedinci koji savesno rade svoj posao. U pomenutom predmetu su to bile dame u Osnovnom i Apelacionom sudu.
S druge strane, njihova koleginica (bezbednosna družbenica) iz javnog tužilaštva nije pokazala ni čojstvo, niti junaštvo. Samim tim, u sadašnjem sistemu vrednosti, sledi joj uspešna karijera.
Svedočimo grubim rečima u javnom prostoru! Jedna dama (narodna poslanica) je izrekla ozbiljne optužbe na račun druge (kardiološkinje). U prvi mah pomislih da je reč o medijskoj bombi. Nejasno je kako ekonomistikinja sa neupitnom biografijom može da saopšti tolike naplave o jednoj doktorki. Da li se jurišnica informisala koga je osporena lekarka prethodnih nedelja lečila?!
Podjednako neozbiljno se ponaša opozicija. Pozivanje građana na sednicu Skupštine je „trčanje za svojom senkom“ nesuđenih vlastodržaca.
