Kada iz Miletićeve ulice krenete Balkanskom prema Begeju, i nesvesno uplovljavate u prošlost, uprkos vremenu koje je donelo toliko novog. Spuštate se tako, blagom kosinom, do reke, nekada moćne, plovne, sa brodogradilištem, sada pomalo umorne, a u pogled vam staje i duga strana obale. Tu je i ulica Dalmatinska, sa smokvama u baštama – naš mali Mediteran. I mnogo lepote i sećanja i u drugim ulicama.
Dolja je jedno od najstarijih gradskih naselja – u monografiji „Zrenjanin” iz 1966. godine navodi se da je na originalnoj gruntovnoj karti iz 1793.godine bilo pet kvartova: Varoš, Gradnulica, Čontika, Nemačka varoš i Opova, a kasnije su izgrađeni Dolja, Budžak i Mala Amerika… Ko želi da oseti život ovog naselja, onaj iz prošlog veka, trebalo bi da pročita knjigu „Odjek sećanja” Aleksandre Hajdin, priču „Dolja na Begeju – Božini dani”. O gradu u malom. Porodicama koje su tu živele. Na Begeju, na koji su dolazili iz drugih krajeva po vodu za nedeljnu supu, plažama, čamcima i vrbacima, druženjima… I, piše Aleksandra, da je sve 1776. godine počelo, kako je u sentandrejskim knjigama zapisano”. Ali, teško je prepričati – priču treba pročitati onako kako je napisana.
Rečenica da se „kod baba Vuke, Bančovih i Čobanovih, po kiselo mleko išlo”, probudila mi je sećanja. Koreni. Moja majka, tatina mama, devojka iz grada, udala se „na selo”. Pa kad je tata krenuo u srednju školu, kod baba Vuke je često dolazio. Pričao nam je da je to bilo ovčje kiselo mleko, u zemljanim posudama raznošeno, a kajmak tri prsta debeo, pa je bila poznata u varoši… Pravila ga je dugo godina. Ali, bilo je i onih koji su uzimali na veresiju, a nikako da plate. I Vuka se doseti, ode kod sestričine, i natera njenog muža da joj pomogne da mleko raznese, već je stara, pa ne može sama. A da obuče mantil. I šta će, čovek je posluša, ništa ne sluteći. I tako ga dovede kod dužnika i kaže: – Gospodine inspektore, ovaj mi nije platio. I ljudi plate. „Inspektor” u zemlju da propadne. Ali, Vuka je bila takva, vredna i domišljata. A, eto, jedna priča bila je dovoljna da se podsetimo nekih vremena i nas samih.
