Treće sedmice januara obeležava se Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. Svake godine od ove bolesti u Srbiji oboli oko 1.100, a umre oko 500 žena.
U Dispanzeru za žene Doma zdravlja „Dr Boško Vrebalov”, u 2024. godini postojanje premalignog ili malignog ginekološkog oboljenja otkriveno je kod 49 osoba, od čega su u 32 slučaja promene uočene na grliću materice, ističe dr Dragan Ilić, specijalista ginekologije i akušerstva.
Kako objašnjava, humani papiloma virus (HPV), čiji je DNK pronađen u 99,7 odsto kancerskih ćelija, glavni je uzročnik ove bolesti. U cilju njene prevencije najvažniji su redovni ginekološki pregledi, dolazak na skrining po pozivu Doma zdravlja, kao i vakcinacija cepivom „gardasil 9”.
– Pobeda nad rakom grlića materice dogodiće se kada se ostvare tri cilja: bude vakcinisano 90 odsto devojčica do 15. godine, zatim broj pregledanih žena na PAP bris bude veći od 70 odsto u populaciji od 35. do 45. godine, kao i kada bude otkriveno više od 90 odsto premalignih lezija na grliću – ističe dr Ilić. Da li svako ko je zaražen HPV infekcijom može oboleti od karcinoma?
– Virus se uglavnom prenosi seksualnim kontaktom. Većina zaraženih žena (oko 70 odsto) ozdravi u periodu od 6 do 24 meseci, a da često ni ne zna da je bila inficirana. Međutim, u nekim slučajevima imuni sistem ne uspeva da se oslobodi HPV-a i tada je rizik za pojavu raka grlića materice povećan. Na to dodatno utiču pomažući faktori kao što su: slab imuni sistem, korišćenje cigareta, alkohola, psihoaktivnih supstanci, zatim loše seksualne navike, kao i siromaštvo, slaba ishrana i stres. Srbija je na petom mestu u Evropi po oboljevanju od raka grlića materice. Koje mere prevencije sprovodi Dom zdravlja?
– Od 2013. planski pozivamo žene na organizovani skrining za rano otkrivanje karcinoma. Tokom 12 godina njegovog sprovođenja upućeno je oko 60.000 poziva za ginekološki pregled. Realizovano je oko 35.000 sa uzimanjem PAPA brisa. Ipak, da bi skrining bio uspešan, odziv mora da bude iznad 75 odsto. Pozivna pisma upućena ciljanoj populaciji ne obavezuju ih da dođu na kontrolu. Kada bi to bio slučaj, broj pregledanih žena bio bi veći. Bolest bi se otkrila na vreme u ranoj, premalignoj, fazi koja traje i više godina. Izlečenje bi u tom slučaju bilo potpuno. Na koji način se karcinom grlića može sprečiti ili uticati na njegovo javljanje?
– To se može učiniti vakcinacijom protiv HPV-a. Od juna 2022. godine odobreno je cepivo protiv raka grlića materice „gardasil 9”. Prevenira nastanak šest vrsta karcinoma uzrokovanih HPV-om, zatim prekanceroznih stanja, cervikalnih intraepitelnih lezija, kao i pojavu kondiloma.
Besplatna je za decu oba pola od 9 do 19 godina, a cilj je zaštita pre započinjanja seksualnog života. Idealno vreme za vakcinaciju je oko 12. godine. Cepivo se prima u dve ili tri doze, ukoliko su deca starija od 15 godina. Mogu se vakcinisati i seksualno aktivne osobe oba pola do 45. godine, ali tada vakcina nije o trošku RFZO. Kakav je odziv za vakcinaciju?
– Mogao bi biti bolji. Tokom 2024. ukupno je dato 375 vakcina, od čega 125 prvih doza. Cepljenje je preporučeno, a interesovanje je za sada sporadično. Stav struke je da vakcinu treba uvrstiti u redovan kalendar obavezne vakcinacije. Cepivo ne može izazvati infekciju. U svetu je do sada aplikovano preko pola milijarde doza i nije zabeležen nijedan bezbedonosni signal. Imunogenost nastala nakon vakcinacije je do 10.000 puta veća nego kod prirodnog puta infekcije. Razlog tome je to što tokom prirodnog puta infekcije virus ostaje na površini epitela i ne ulazi direktno u krvotok, samim tim i naš imuni sistem ga teže prepoznaje i teže se bori protiv njega. Da li imate kapaciteta da odgovorite na potrebe pacijentkinja?
– Ka zrenjaninskom Domu zdravlja gravitira preko 50 hiljada žena. U toku prošle godine obavljeno je više od 38 hiljada pregleda, od čega su oko 50 odsto činili preventivni. Iskoristljivost termina je bila maksimalna, a realizovano je blizu pet hiljada poseta preko norme. Tim naše Službe čine četiri ginekologa, patolog i trinaest medicinskih sestara.
Zainteresovanost žena za preglede lane je bila veća od broja mogućih termina za zakazivanje. S obzirom na broj ginekologa, koji je trenutno manji od propisanog normativa, najduže se čeka na preventivne preglede. Oni se zakazuju početkom svakog meseca za naredni, dok se termini ne popune. Prednost dajemo osetljivijoj populaciji žena, adolescentkinjama, porodiljama, trudnicama i osobama kod kojih se ispituje neplodnost. Dolaskom još tri doktorke sa specijalizacije očekujemo da će taj nedostatak biti rešen. Jovana Šormaz
