Odnedavno se na čelu Plućne bolnice nalazi doktorka medicine Ivana Cvetićanin Zogović, specijalistkinja pneumoftiziologije. Pod njenim rukovođenjem privode se kraju radovi započeti na sanaciji krova, a dosta je investicionih planova i za naredni period. Zalaganje dr Cvetićanin Zogović primećeno je i u Podružnici lekara Zrenjanina, koja joj je nedavno dodelila zahvalnicu. U rodnom gradu završila je osnovnu i srednju medicinsku školu. Diplomirala je na beogradskom Medicinskom fakultetu 2003. godine, a pripravnički staž obavila je u KBC Zemun. Master studije iz oblasti menadžmenta u zdravstvu završila je 2020. u Beogradu.
Dr Cvetićanin Zogović karijeru je započela 2005. godine u Domu zdravlja „Dr Boško Vrebalov”, a 2007. prešla je u Plućnu bolnicu, gde je dobila specijalizaciju iz pneumoftiziologije. Ovde je stekla dugogodišnje iskustvo koje ju je 2021. godine dovelo najpre do mesta načelnice specijalističko-konsultativne službe, zatim bolničkog odeljenja i na kraju mesta v.d. direktorke ustanove. Šta su vaša očekivanja na rukovodećoj poziciji?
– Ovo je veliki izazov za mene, ali uvek sam želela da prihvatim svaku priliku i vidim da li mogu da se snađem u njoj. Prvih par meseci su bili period prilagođavanja jer pored toga što sam lekar, ovo mesto zahteva i veštine menadžera, ekonomiste, pravnika. Posle skoro 10 meseci na funkciji mogu da kažem da sam zadovoljna onim što sam uradila za ustanovu i za ljude. Ovde sam od početka svoje karijere i smatram da dobar rukovodilac ne treba da bude samo dobar stručnjak, nego i dobar čovek, kao i osoba iz redova ustanove. Kakvo je stanje sa brojem kadrova i opremljenošću Bolnice?
– U ovom momentu ispunjavamo kompletan kapacitet što se tiče kadrova. Dobili smo dozvolu Ministarstva za prijem medicinskog i nemedicinskog osoblja koje je bilo angažovano tokom pandemije. Još uvek ne radimo punim kapacitetom zbog sanacije krova, ali zadovoljavamo svoj plan. Naša ustanova ima kompletnu dijagnostiku. Odnedavno je u upotrebi digitalni rendgen. Dobro bi nam došao skener za dijagnostiku, jer veliki broj pacijenata upućujemo na ovakve preglede. Dobro sarađujemo sa ostalim ustanovama i stručnjacima. Kakvi planovi predstoje Plućnoj bolnici?
– Radovi započeti prošle godine su pri kraju, sanacija krova nam je bila najveći problem. Planiramo da nastavimo sa sređivanjem enterijera, za šta će nam biti potrebna sredstva od Pokrajine. U pitanju je sanacija prvog sprata i prozora koji su okrenuti ka ulici. Za njihovu zamenu potrebna nam je dozvola Zavoda za zaštitu spomenika jer je naša zgrada pod njihovim pokroviteljstvom. To će biti dug i trnovit put, ali trudićemo se da obezbedimo komfor za pacijente i zaposlene. Koje su bolesti najčešće među pacijentima i šta je im je uzrok?
– Plućna patologija je raznolika. U ovom periodu karakterističan je povećan broj obolelih od astme pošto je počela sezona cvetanja. U zimskom periodu se više javljaju pacijenti koji boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća. Nažalost, u porastu je broj obolelih od karcinoma pluća. Većina ovakvih pacijenata su pušači, ali to više nije pravilo, već genetika igra najveću ulogu. U proteklom periodu smo imali povećan broj obolelih od pneumonija, jer zimski period nosi sa sobom virusne i bakterijske infekcije. Da li se još uvek osećaju posledice kovida-19 i da li predstoji opasnost od novog talasa?
– Mislim i nadam se da je najgore iza nas. Jedno vreme smo bili kovid ustanova koja je lečila pacijente obolele od korona virusa i pneumonija. U vreme pandemije učili smo jedni od drugih, pratili evropske i svetske smernice za lečenje. Virus nije samo napadao respiratorni trakt, već i druge sisteme. Dosta pacijenata imalo i kardiovaskularne komplikacije. Šta karakteriše oblast pneumoftiziologije?
– Ovo je stara specijalizacija i trenutno nas ima šest pneumoftiziologa u Plućnoj bolnici. Bila sam u pretposlednjoj generaciji koja je završila studije u Beogradu. Nažalost, ona je sada ukinuta. Njome je za četiri godine obuhvaćeno svo znanje vezano za plućnu patologiju. Karakteristična je jer se bavi izučavanjem disajne plućne funkcije, a akcenat je stavljen na lečenje tuberkuloze. Nekada je ova bolest bila aktuelna na ovom podneblju, a nažalost i sada imamo takve pacijente, ali ne u velikom broju. Leči se dugo, bolnički i ambulantno, i zahteva disciplinu pacijenta i osoblja. Može biti smrtonosna ako se zanemari. Trenutno u ustanovi sumnjamo na jedan slučaj tuberkuloze. Ipak, sa današnjom modernom dijagnostikom ne bi trebalo biti neotkrivenih slučajeva tuberkuloze, ukoliko se pacijenti obrate lekaru na vreme.
