Jedan od najčešćih uzročnika smrtnosti u Srbiji je moždani udar, koji ostavlja posledice i pacijentima koji ga preživi. Nedavno je zrenjaninska Opšta bolnica u tržnom centru „Big” organizovala merenje krvnog pritiska i šećera, što su značajni faktori rizika ove bolesti. Od oko 100 učesnika, samo dvadesetak je imalo dobre rezultate krvnog pritistka, navodi dr Jelena Jeremić Savić, neurološkinja u ovoj ustanovi. Koji su najčešći neurološki problemi zbog kojih vam se obraćaju sugrađani i da li primećujete neke promene po tom pitanju poslednjih godina?
– Pacijenti se najčešće javljaju zbog glavobolja, vrtoglavica, trnjenja ekstremiteta, bolova u vezi sa degenerativnim bolestima kičmenog stuba. U poslednje vreme, usled posledica modernog života, javlja nam se sve više mladih pacijenata sa ozbiljnim tegobama kičmenog stuba. Pojedinci zahtevaju i konsultacije neurohirurga. Ovakav trend ima veze sa stilom života, odnosno slabijom fizičkom aktivnošću, nedostatkom vežbanja, šetanja… Koliko su učestale bolesti sistema krvotoka mozga u našem Okrugu?
– Nažalost, u porastu su i među vodećim su uzročnicima smrtnosti. Moždani udar može nastati kao posledica zapušenja (infarkt) ili pucanja krvnog suda (krvarenje). U slučaju preživljavanja ostaje najčešće velika invalidnost. Nažalost, javlja nam se sve veći broj mladih sa kliničkim slikama ozbiljnih moždanih udara. Poražavajući je podatak da u Srbiji na svakih 15 minuta jedna osoba doživi moždani udar, a na sat vremena od njega premine. Kod žena starijih od 55 godina to je vodeći uzrok smrtnosti. Ovi podaci zahtevaju da se ozbiljno zabrinemo.Kako prepoznati moždani udar na vreme i kako reagovati u slučaju sumnje?
– Iskrivljenost lica, smetnje govora, slabost strane tela su simptomi koje možemo na vreme prepoznati. Potrebno je javiti se odmah Službi hitne pomoći, dežurnom lekaru i što pre doći na pregled neurologa u Urgentni centar. Vreme je u ovom slučaju jako važno, od brzine pregleda do eventualne primene trombolitičke terapije. Ona se daje unutar četiri i po sati od početka nastanka tegoba, ali najveće efekte ima ukoliko se primeni unutar tri sata od pojave tegoba. Ne može se svaki pacijent lečiti ovom terapijom, nju određuje neurolog naspram kliničke slike. Čak i nakon davanja terapije veliki je procenat smrtnosti i invalidnosti, ali i značajnog ili potpunog povlačenja neurološkog deficita. Kakvi programi prevencije bi bili sprovodljivi kod nas, ako uzmemo obzir to da na ovu bolest utiču životni standard i navike?
– Često nas pacijenti pitaju kako se leči moždani udar. Leči se prevencijom! Moždani udar više nije samo bolest starih. Prema podacima Američke radne preventivne grupe, starosna grupa pomerila se sa 50 na 40 godina. Na neke faktore ne možemo uticati, ali tu su brojni na koje možemo, poput povišenog krvnog pritiska, vrednosti šećera i masnoće u krvi, fizičke aktivnosti, konzumiranja alkohola, pušenja… Potrebno je podići nivo zdravstvene svesti i ići na preventivne preglede.
Poželjno je redovno kontrolisati pritisak i šećer, a ne samo piti lekove za to. Dosta je zabrinjavajućih podataka koji govore da polovina moždanih udara nastaje zbog nelečenog ili neadekvatno lečenog krvnog pritiska. Savetuje se redovna fizička aktivnost, dovoljna je i šetnja u kontinuitetu od četiri kilometra. Poželjne su i redovne kontrole kod porodičnog lekara, jer on ima najbolji uvid u stanje pacijenta i može ga uputiti na dodatnu dijagnostiku. Često nam pacijenti na prijemu kažu da se ne leče ni od jedne bolesti i ne osećaju tegobe, a dovezeni su sa kliničkom slikom moždanog udara. Kada ih pitamo kada su poslednji put bili kod lekara, kažu da se ne sećaju. To moramo promeniti svakodnevnim apelima, bazarima zdravlja, edukacijama… Koliko je medicinara na Odeljenju neurologije, i koliko je među njima specijalizanata?
– Trenutno je zaposleno osam lekara specijalista i jedan je na specijalizaciji. Imamo i doktorku medicine koja dolazi na odeljenje kada joj obaveze dozvole, i nadam se da će i ona uskoro dobiti specijalizaciju. Naša služba je velika i potrebno je pokriti puno punktova – odeljenje, dnevnu bolnicu, dve poliklinike, prijemnu ambulantu i kabinete: dopler, elektroenecefalografiju (EEG) i elektromiografiju (EMG). Na koje preglede se najduže čeka?
– Na snimanje magnetnom rezonancom, čija je dijagnostička metoda neprikosnovena u neurologiji. Odskora je i naša bolnica dobila ovaj aparat. Nadam se da će se time značajno smanjiti liste čekanja.
Kako prepoznati moždani udar na vreme i kako reagovati u slučaju sumnje?
