Kada je krajem prošle godine prestižni američki Univerzitet Stenford objavio listu najuticajnijih istraživača u svetu, na osnovu kvaliteta njihovih naučnih radova, Zrenjaninci su bili ponosni što je među njima treću godinu zaredom i matematičar dr Dragan Lambić. Međutim, malo je bilo poznato da naš kraj ima još jednog višegodišnjeg predstavnika na ovoj cenjenoj listi. Reč je o dr Slobodanu Markoviću, redovnom profesoru na Katedri za fizičku geografiju novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta.
Na ovoj ustanovi je diplomirao 1993. godine, magistrirao 1996, a doktorirao 2000. Od 2015. godine je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Tokom školovanja u rodnom Orlovatu dr Slobodan Marković zainteresovao se za prirodne nauke.
– Moj pokojni otac Branislav je predavao istoriju i geografiju, a majka Zlata srpski jezik u orlovatskoj školi. Pošto su mi obe bake bile daleko, od najranijeg detinjstva sam dolazio u školu kada nije bilo nikoga da me pričuva. Voleo sam kabinet za geografiju i istoriju, pre svega zbog karata. Tako sam počeo da stvaram svoj svet prostornih i vremenskih odnosa, čime se i danas bavim. Trenutno uređujem prvi geografski atlas Srbije, što me intenzivno vraća u detinjstvo i prve pokušaje da pravim svoje zbirke karata koje su mi služile da bolje razumem svet. Kako su se tokom školovanja razvijala Vaša interesovanja?
– U školi u Orlovatu su radili divni pedagozi i tada sam išao na takmičenja iz različitih predmeta, ali sam uvek najviše uspeha imao u geografiji. Mnogo sam voleo i fiziku, hemiju i biologiju. Nije bila laka odluka da se opredelim za studije geografije, koje su se u to vreme kotirale (a delom se i sada kotiraju) daleko od „elitnih” studija medicine ili elektrotehnike. U početku sam imao problema sa radnim navikama – prve ocene su mi bile razočaravajuće, ali sam se brzo prilagodio i diplomirao za samo tri godine. Od početaka sam intenzivno želeo da se bavim naukom. Tako sam 1992. godine sa kolegama osnovao Društvo studenata geografije „Branislav Bukurov”, po ugledu na Društvo studenata biologije „Josif Pančić”. Od prvog susreta sa cimerom Tomislavom Karanovićem (danas stručnjakom za marinsku biologiju) bilo mi je jasno da ću istraživati lesno-paleozemljišne sekvence i fenomen ledenog doba. Tek sada vidim koliko je to bila vizionarska odluka, a u koju sam samo ja verovao. Na neki način došla je prirodno – svuda oko mene je bila lesna prašina. Moja baka s očeve strane Ljubica živela je u Požarevcu na lesnom platou, a moj Orlovat se nalazi pored Tamiškog lesnog platoa. Šinobusom sam nebrojeno puta prolazio pored Titelskog brega. Na kraju je došlo do toga da sam od 2011. do 2019. godine bio predsednik globalne zajednice za proučavanje lesa. Kakvim istraživanjima i projektima se trenutno bavite?
– Reč je, u suštini, o geofizici, tako da se može reći da sam ipak pomirio svoje detinje sklonosti. Projekte, nažalost, poslednjih nekoliko godina ne dobijam. Međutim, to vidim kao neku vrstu blagodeti, jer radim samo ono što me zanima. Trenutno istražujemo les. Počeli smo ispitivanja glacijalne istorije u Crnoj Gori. Rekonstruišemo paleoklimu na osnovu istraživanja pećinskih ukrasa. Sve više paleoklimatska istraživanja integrišemo sa znanjima arheologa. Imamo i paralelni tok istraživanja koji se odnosi na geonasleđe i geoturizam.
????????????????????????????????????
Šta oblast geoturizma podrazumeva?
– U ovu istraživačku „avanturu” smo ušli inspirisani radom pokojne profesorke Olge Hadžić. Ona je bila matematičar i akademik, ali se u svojim zrelim godinama zainteresovala za turistička istraživanja te je vremenom uspešno doktorirala i u ovoj oblasti. Imam veliku privilegiju da sam često na mestima gde se priroda ispoljava u najlepšem obliku. Sledeći Olgina istraživanja pomislio sam, zašto više ljudi ne bi uživalo u takvim prirodnim lepotama? Sa malo ulaganja i napora takva mesta bismo mogli da prilagodimo i približimo većem broju posetilaca. Pošto su ona smeštena na zabačenim lokacijama, geoturizam bi mogao da bude i značajan pokretač ruralnog razvoja. Koliko se klimatske promene ozbiljno shvataju i izučavaju u Srbiji i svetu? Mnoge dezinformacije i lažne vesti prate ovu oblast?
– Sa kolegama se bavim istraživanjima paleoklime, koja predstavlja jedan od osnovnih preduslova za bolje razumevanje savremene klime i klimatskih kolebanja u budućnosti. Međutim, čini mi se da su razni geopolitički uticaji udaljili problem klimatskih promena od nauke. Sa ovakvim modelom finansiranja nauke, po mom mišljenju, predaleko smo od bilo kakvog civilizacijskog rešenja za ovaj važan globalni izazov. Primećujete li po svojim studentima – kakvo je interesovanje mladih za prirodne nauke i konkretno fizičku geografiju?
– Došao je novi svetski poredak, novi svet u kojem je novac najvažniji. Mlade generacije sve teže razumem, a verovatno i oni mene. Nemam adekvatan odgovor na ovo pitanje i ne vidim kako će u ovom segmentu našeg društva u skorije vreme stvari da se promene nabolje. Kakve su Vam uspomene na rodno selo i šta Vas vezuje za ovu sredinu?
– Pored sestre i majke, prve asocijacije na Orlovat su mi Tamiš i Uroš Predić. Primećujem da poslednjih godina Tamiš postaje uzurpiran suludim procesom nelegalne gradnje. Nosim najlepše uspomene na školovanje u Zrenjaninskoj gimnaziji i vreme provedeno sa divnim prijateljima. Beskrajno se zahvaljujem svim svojim profeorima za znanje i ljubav koje su mi pružili. Bilo je to čarobno vreme koje me je formiralo kao osobu. U međuvremenu sam proputovao veći deo sveta. Živim skoro 35 godina u Novom Sadu, međutim, jedini osećaj pripadnosti imam prema svom voljenom Zrenjaninu.
