Bilo je propusta, ali zdravstveni radnici su položili ispit
Kako će medicinske ustanove funkcionisati u narednom periodu i kada će se vratiti načinu rada pre korone, još uvek je neizvesno, ali ono što je sada po jenjavanju pandemije jasno jeste to da ulaganje u zdravstvo i zdravstvene radnike nije beskoristan trošak, zaključuje dr spec. Dragan Krstić iz Zrenjanina, predsednik Okružne organizacije Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS). Kao član Glavnog odbora ove organizacije dobro je upućen u dešavanja u medicinskim ustanovama tokom proteklih meseci, o čemu je SLFS obaveštavalo lekarsko osoblje iz cele zemlje.
Pandemija je potvrdila da mnoge stvari u zdravstvu nisu savršene bez obzira na ekonomsku moć pojedinih država. Takođe nas je ponovo podsetila da zdravstveni radnici moraju biti plaćeni na najvišem nivou i da ne smeju biti poniženi u odnosu na ostala zanimanja.
Kako su se lekari i ostalo medicinsko osoblje u Srbiji nosili sa pandemijom, a kako rukovodstvo medicinskih ustanova?
– Hrabro i odgovorno, iako ništa nisu znali o bolesti kovid 19. Pored brojnih nedostataka kojih je nesporno bilo, lekari i ostali zdravstveni radnici su položili ispit. Rukovodstvo medicinskih ustanova u Srbiji se različito ponašalo. Bilo je onih koji su dobro odradili svoj posao u lečenju pacijenata i u zaštiti svojih radnika.
Nažalost, bilo je onih partijski postavljenih, koji nisu bili dorasli zadatku. Oni su na početku epidemije zabranjivali nošenje zaštitnih maski i rukavica. Slali su obaveštenja: jedna maska na dan, govorili da su se zdravstveni radnici zarazili spolja, iako je bilo lekara i medicinskih sestara koji su se zarazili u timu. Umesto da se oni pošalju u izolaciju, i dalje su radili, čekajući test koji je kasnio više dana. Nisu smeli samoinicijativno da napuste svoja radna mesta sve dok im nije stigao rezultat da su pozitivni.
Kakva je bila situacija sa zrenjaninskim medicinarima?
– Oni su na početku pandemije, kao i svi drugi, bili konfuzni jer su stizale razne informacije. Okružna organizacija našeg Sindikata tražila je da se radi trijaža pacijenata jer su u pojedinim gradovima već bili pripremljeni respiratorni centri, pa i u Kikindi koja je postala žarište epidemije. Očigledno se čekala naredba Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, tako da je nakon nekih nedelju dana u Zrenjaninu organizovan respiratorni centar, uz odgovarajuću specijalnu opremu.
Četiri mlade doktorke angažovane su u ambulanti „Zeleno polje” i zaslužuju sve pohvale. Mi smo zatražili da se ovakvi radnici nagrade. Pohvalio bih i zrenjaninsku Hitnu pomoć. Opšta bolnica se takođe organizovala, napravili su kovid ambulantu zajedno sa RTG dijagnostikom i primali su samo urgentna stanja.
U Domu zdravlja na početku nije bilo dovoljno standardne opreme (kapa, tri zaštitne maske u jednoj smeni, jednokratni zaštitni mantil, kaljače, vizir ili zaštitne naočare), na šta smo ukazali jer su se kolege žalile. Nama u Sindikatu nije bilo jasno šta se dešava jer su visoki funkcioneri govorili „da su nam magacini puni opreme i da je samo treba tražiti”, što je totalni paradoks.
SLFS je tokom vanrednog stanja upućivao dopise Vladi i Kriznom štabu. Da li su se javljali medicinari iz srednjeg Banata?
– To su bile molbe da se koriguju neke stvari koje su se dešavale na terenu širom zemlje, a koje su se mogle popraviti. Od toga da se na konferencijama za štampu iznosi broj obolelih i umrlih zdravstvenih radnika (na početku ih nije bilo), do zahteva za zaštitnu opremu, povećan broj testiranja, ubrzanje rezultata testiranja – pri čemu se kasnije pokazalo da su ti nedostaci i postojali. SLFS je predlagao Vladi da se bračnom paru medicinara koji ima maloletnu decu, dozvoli da jedan roditelj bude kod kuće.
Drugi predlog je bio da se zdravstvenim radnicima koji su bili u izolaciji isplati naknada plate od 100 odsto, bez obzira na to što Zakon o radu propisuje 65, jer zdravstveni radnici nisu direktni krivci svog odsustva sa posla. Tražimo i da povećanje od 10 odsto uđe u konačan obračun plata, a ne kao stimulacija, a ovaj novac nije stigao onima sa izrečenom merom
samoizolacije, kao ni lekarima na specijalizaciji. Kolege iz srednjeg Banata uglavnom su kuburile sa standardnom zaštitnom opremom.
Koliko će biti teško da zdravstvene ustanove ponovo počnu da funkcionišu kao i pre?
– Trebaće malo vremena da se sve vrati na staro, ali urgentna stanja i dalje neće trpeti. Međutim, u ovom trenutku je veliki pritisak, na primar – lekari opšte prakse nemaju spisak termina za specijalističke preglede za ceo mesec kao ranije, te zato mogu zakazivati samo „od danas za sutra”. Pacijenti dolaze tražeći termine, ali problem je što ih ima samo za naredni dan. Pored toga, ranije dati uputi od marta i aprila, koji važe šest meseci, sada se ne prihvataju. Ovo je problem koji mogu da reše rukovodstva Doma zdravlja i Opšte bolnice.
U ovoj situaciji trpeli su i trpe ostali „nekorona” pacijenti. To je u određenoj meri i očekivano u ovakvim okolnostima.Međutim, da li se nešto moglo učiniti po tom pitanju?
– Pokazaće se koliko su trpeli ,,nekorona” pacijenti, verovatno će neko raditi i na tome. Naš Sindikat je svojevremeno predlagao nadležnima da se odrede tzv. nekovid bolnice. Mislim da se osim VMA, nijedna druga bolnica nije bavila takvim pacijentima.
