Nekom smrdi, nekom miriše, no od nečega se mora živeti. Svako na svoj način objašnjava još uvek prisutnu naviku Zrenjaninaca da u dvorištima svojih kuća drže domaće životinje. Ali šta raditi kada nekoliko grla stoke preti da preraste u farmu usred grada – sa ovakvom problemom suočio se Zrenjaninac Branislav Adamov. Nakon više obraćanja komunalnoj inspekciji, odlučio je da se obrati Gradskom veću, na kraju i medijima. Tako je problem prerastao sa komšijskog na javni.
Adamov je ukazao da već tri godine, od avgusta 2021. godine, pokušava da prevaziđe nelagodu koja je nastala povećanjem broja kopitara i papkara u dvorištu suseda. U početku je tolerisao, jer je znao da su komšije poljoprivrednici. Međutim, mirisi životinja postajali su sve intenzivniji, pa je morao da reaguje. Ovo leto bilo je posebno teško za njegovu porodicu, kaže, jer su zbog velikih vrućina isparavanja bila nepodnošljiva.
– Veš je smrdeo ako ga iznesemo napolje. Mi nismo mogli da boravimo u dvorištu, nismo otvarali prozore i uopšte to nije ličilo na gradski život. Smeta i ostalima u ulici, ali ja sam jedini nešto preduzeo. I meni je, priznajem, trebalo dugo da se odlučim za prijavu – navodi Branislav Adamov.
PAORSKI KRAJ
Kako ovaj nesporazum može da se reši pokušali smo na licu mesta da saznamo i od druge strane, komšija koji drže životinje. Oni nisu u prvi mah bili voljni za razgovor. Međutim, kasnije istog dana neko ko se predstavio kao član te porodice pozvao je redakciju lista „Zrenjanin” i objasnio da je to paorski kraj i da su oni poznati kao porodica koja se bavi poljoprivredom. Kako onda pomiriti tradiciju i gradski život?
– Nisam za nesporazum, razgovarao sam sa komšijama i obećali su više puta da će smanjiti broj grla, da će uklanjati stajnjak da ne smrdi. Ali nije se rešilo. Morao sam na kraju da se obratim komunalnoj inspekciji koja je utrdila da se u njihovom dvorištu nalazi više papkara i kopitara nego što to dozvoljava gradska odluka o držanju domaćih životinja. Nakon toga je doneto rešenje u septembru prošle godine kojim je naloženo vlasniku da ukloni višak životinja. Rok je bio 60 dana, ali naredba nije sprovedena – kaže Adamov.
KOLIKO STOKE MOŽE?
U martu 2023. godine Adamov je gradskoj komunalnoj inspekciji prijavio problem nesnosnog smrada u blizini kuće u drugoj gradskoj zoni. Prema Odluci o uslovima i načinu držanja domaćih životinja i kućnih ljubimaca, u ovoj zoni dozvoljeno je držanje maksimalno po dva konja i goveda i četiri svinje ukoliko ne ugrožavaju treće lice. Inspekcija je u nadzoru prošle godine, prema izveštaju o zatečenom stanju, zatekla u dvorištu šest konja, 13 goveda i 11 svinja.
– Čini mi se da je od tada životinja sve više. Ti objekti od moje kuće udaljeni su osam metara. Bukvalno su nam pod nosom, iako po zakonu ekonomski objekti moraju minimalno da budu udaljeni od susedne kuće deset metara. Ne priliči to 21. veku – veli Adamov.
S obzirom na to da nije sprovedeno uklanjanje životinja, u septembru 2024. advokat Branislava Adamova je podneo komunalnoj inspekciji predlog o izvršenju. Međutim, u oktobru 2024. Odsek komunalne inspekcije donosi rešenje kojim odbacuje predlog o izvršenju, jer nema „pravni interes”. Poziva se na rešenje Ministarstva poljoprivrede, Uprave za veterinu od januara ove godine, kojim je komšija upisan u Registar objekata za držanje i uzgoj životinja (farma svinja kapaciteta 30 grla, držanje goveda kapaciteta 20 grla, farma konja, kapaciteta 15 grla, kao i farma ovaca, maksimalno 100 grla), i to sve na istoj adresi, u drugoj stambenoj zoni među porodičnim kućama.
– Dobio sam odgovor od Ministarstva poljoprivrede da je taj upis u registar čista formalnost, nije nikakva dozvola, a da je za nadzor nadležna komunalna inspekcija – zaključio je Adamov.
Ostaje da se vidi kako će Gradsko veće reagovati u ovom postupku i da li će naložiti sprovođenje prvobitnog rešenja o uklanjanju viška životinja iz dvorišta suseda.
