Država pumpa cene?

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Iako je inflacija još od maja 2024. u željenim okvirima (3% +/- 1,5 procentni poen), očito je da su u Narodnoj banci Srbije (NBS) svesni postojećih rizika i inflatornih pritisaka, te do snižavanja referentne kamatne stope i dalje ne dolazi. Izvršni odbor NBS je i na sednici u junu ove godine odlučio da nivo najznačajnije kamatne stope ostane na prilično visokom nivou (5,75%), na kome se nalazi još od septembra prošle godine.
Ovakvu odluku treba tumačiti i u kontekstu informacija sadržanih u dokumentu MMF-a (Country Report No. 25/176) objavljenom pre nekoliko dana. U njemu je predstavljen set mera koje donosioci odluka u Srbiji treba da realizuju tokom naredne tri godine. Upada u oči da su se srpske vlasti obavezale da će povećati cenu struje za domaćinstva za 7%, počev od 1. oktobra ove godine. Navodi se i da je naredno poskupljenje planirano najkasnije od 1. oktobra 2026. i to u procentu koji neće biti manji od stope inflacije uvećane za jedan procentni poen. Kako se u pomenutom izveštaju obrazlaže, razlog za poskupljenje električne energije je poboljšanje finansijske pozicije javnog preduzeća koje se bavi njenom proizvodnjom i distribucijom, kao i potreba za obezbeđivanjem sredstava za investiranje u energetsku infrastrukturu. Osim toga, ističe se da je u fazi razmatranja i dopunska mera – smanjenje praga za crvenu zonu (najskuplja tarifa) sa 1.600 na 1.200 kWh mesečno, kako bi se podstakla energetska efikasnost i potencijalno povećali prihodi preduzeća. Pažljiviji čitalac će uočiti i da će, osim struje, od jula 2025. poskupeti i putarine, kao i da će se cena ove usluge korigovati svake naredne godine najmanje za stopu inflacije.
Ovih dana poskupele su sudske takse, kao i naknade za izvršitelje. Zvaničnici najavljuju novo povećavanje minimalne zarade. Upravo je rast plata jedan od osnovnih generatora inflacije u Srbiji. Tokom prva četiri meseca tekuće godine, u odnosu na isti period prethodne, došlo je do rasta prosečne zarade za 13,1% (u nominalnom izrazu). Prisutan je i značajan rast minimalne zarade – 17,8% u 2024. uz dodatnih 13,65% u 2025. godini. Populistička mera države se mogla predvideti, jer kada radnici očekuju nova poskupljenja, onda zahtevaju od poslodavaca veće plate kako bi održali nivo životnog standarda. Međutim, medalja ima dve strane – plate su za radnike prihod, a za poslodavce trošak. Pri tome, preduzeća osim neto iznosa (koji se isplaćuju zaposlenima) plaćaju i sve pripadajuće poreze i doprinose. Firme nastoje da uvećane rashode prebace na krajnje kupce, pa reaguju tako što poskupljuju svoje proizvode sa ciljem da sebi obezbede profit. Sve to vodi do novog kruga poskupljenja, odnosno, pokreće se tzv. inflatorna spirala.
I laicima je jasno da će najavljeni rast cene električne energije izazvati domino efekat na tržištu. Struja se koristi u svim proizvodnim procesima, tako da njeno poskupljenje dovodi do rasta cena niza neenergetskih dobara. Očigledno je da inflaciju u znatnoj meri potpiruje i sama država proizvoljnom politikom u oblastima za koje je nadležna: energetika, komunalije, minimalac itd.