Medicinska sestra zrenjaninskog Doma zdravlja Đurđica Šljapić ovogodišnja je dobitnica jedne od četiri nagrade „Zlatni znak sestrinstva”, koju dodeljuje Savez udruženja zdravstvenih radnika Srbije. Po zvanju strukovna medicinska sestra, specijalista javnog zdravlja, Đurđica je aktuelna predsednica Udruženja zdravstvenih radnika Zrenjanina. Kako ste primili vest o dobijanju nagrade?
– Priznanje obavezuje da narednih godina, ne samo na radnom mestu nego i u asocijacijama u kojima sam aktivna, budem još bolja. Zadovoljna sam i srećna, pogotovo kada se spomene ime grada iz kojeg dolazim. Veliki sam lokal-patriota i uvek mi je drago kada se naš grad spominje po dobrim stvarima. Mislim da ljudi svoju veličinu pokazuju radeći i unapređujući sredinu u kojoj su odrasli. Plašim se da će odlazak mladih u inostranstvo dovesti do toga da kvalitetni medicinski radnici pohrle ka Nemačkoj, kuda većina i odlazi, a da ćemo mi u Srbiji ostati bez dobrih radnika. Koliko truda ulažete u svoj posao i šta je to što donosi uspeh?
– Mnogo sam ulagala u sebe i svoje zvanje. Uz posao sam se školovala. Posle 14 godina radnog staža, upisala sam strukovne studije, a posle sam uz posao završila specijalizaciju iz oblasti javnog zdravlja i stekla akademsko zvanje. Sada se spremam da upišem master studije iz oblasti zdravstvene nege i zdravstvenog osiguranja. Dakle, ovaj posao zahteva mnogo vremena, odricanja. Kako današnje generacije medicinskih sestara, babica i tehničara shvataju svoj posao?
– Ne mogu da kažem da su sestre starog kova bile predanije, bilo bi to grubo. Imale su drugačiji sistem odnosa prema pretpostavljenima, saradnicima i poslu koji obavljaju. Tada sistem zdravstva nije bio ovako opterećen bolestima, nemaštinom i ekonomskim faktorima uopšte. Zahtevi vremena jesu da sestre budu sve više školovane, one nisu više samo negovateljice, nisu pomoćnici. Treba da shvate da su saradnici u zdravstvu, da celog života nose sa sobom i u sebi ono što su po vokaciji. U tom sistemu moraju da se bore za svoj položaj. Koji su izazovi sa kojima se medicinske sestre susreću?
– Pored školovanja, onog osnovnog – gde nauče osnovne stvari vezane za posao, danas se sestre bave i menadžmentom, postaju profesori, i to im dozvoljava sistem obrazovanja. Takođe, bavljenje psihosocijalnim veštinama sada je obavezno. Komunikacija je sada predmet na visokom obrazovanju, tako da je to veliki korak napred od vremena kada je rođena Florens Najtingejl. U zdravstvo mora da uđe „sveža krv”, trebaju nam mladi ljudi. Bojim se da ćemo se spustiti ispod minimalnog broja ljudi, posebno ukoliko dođe do nekih vanrednih situacija poput poplava, zaraza… Priča se da će biti zapošljavanja u zdravstvu u skorije vreme…
– Ako je to tačno, to bi bilo veoma dobro. Zna se da je prosek godina zaposlenih u zdravstvenom sistemu veoma visok, kako lekara tako i medicinskih sestara. U ovih nekoliko godina otkako je zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru, veoma smo osiromašeni u kadrovskom smislu.
