Ispunila mi se velika želja da podignem jedan manji vinograd sa 600 čokota grožđa i tako nastavim viševekovnu porodičnu tradiciju proizvodnje vina. Sorte su različite od „krokana” do orlovatskog „muskata”. Stigla su poslednjih godina i brojna priznanja. Najznačajnija mi je Diploma o pripadnosti Banatskom vinskom viteškom redu „Sveti Teodor” koja mi je uručena na poslednjem „Grožđebalu” u Vršcu – ovim rečima nas ispred svojih široko otvorenih kapija na kućnom pragu u Botošu dočekuje Dušan Grujin (64). Dodaje da ima i diplomu boema i otvoreno srce za svakog namernika koji svrati u njegov dom.
Naš domaćin nas vodi u neveliki kućni vinski podrum „Bećarov” koji simbolično nosi naziv po veselosti i osmehu ovog po mnogo čemu zanimljivog Botošanina:
– Poreklo mi je iz paorske porodice što je i neko moje „osnovno” zanimanje. Posedujem, naime, 10 hektara zemlje i to je u nekom vremenu bio osnovni izvor života na selu. Ipak, uz to ja sam uvek želeo da se posvetim i drugim zanimanjima i poslovima. U duši me je uvek kopkao taj vinograd, grožđe i vino, što je bila i tradicija svakog banatskog paorskog domaćinstva – priča Dušan, dok sedimo za jednim većim stolom u okruženju flaša, buradi vina, muzičkih instrumenata, fotografija.
– Slobodno vam mogu reći da imam „stotinu zanimanja”. Nije tu samo reč o paorskom poslu, već i mehaničarskom, stolarskom, zidarskom, keramičarskom, vulkanizerskom, poslastičarskom… Sve sam ja to kroz dosadašnji život radio. Od toga mi je i porodica živela. Ali, nisam izostajao ni kao član seoskog folklornog društva. Strastveni sam i ribolovac, muzičar, zaljubljenik u konjarstvo, kulinar, pomalo i sportista. Jedino, nisam bio lovac i vatrogasac -šeretski nastavlja svoju priču Dušan, polako ispijajući iz čaše po koji gutljaj prošlogodišnjeg „burgundca” ispod velikog postera „Botoška tamburica” koji je pre dvadesetak godina oslikao Kire Radenkov.
– Uvek se rado sećam svih tih dana. Svirao sam u ovom našem seoskom orkestru (koji je bio na glasu) kontrabas, ali muziciram pomalo i na hramonici. A umeo sam i lepo da zapevam… U seoskom folkoloru sam proveo 22 godine. Ponosan sam i na takmičarske vožnje fijakerom „od Mokrina do Kovina” kada sam u Botošu bio četiri godine predsednik Konjičkog kluba. Naše selo se izdvajalo i po turističkoj ponudi i privlačilo veliki broj gostiju. Posedujem i motorni čamac i često sam na reci – naviru sećanja i lepe priče o vremenu koje je prošlo…
– Vratiću se na vinograd. Moja godišnja proizvodnja je oko 700 flaša vina, uglavnom za kućnu upotrebu i prijatelje. Želja mi je da vinograd proširim. Ove godine ću dočekati i penziju, pa ću svoje slobodno vreme usmeriti ka tome – ukazuje Dušan. Pokazuje i druge delove svog seoskog domaćinstva. Tu su velike radionice u kojima ima svega, od igle do lokomotive. Bušilice i brusilice su najbrojnije, ali tu je i kazan za pečenje rakije, presa za grožđe, roštilji, zemljani lonci i ostali pribor za pripremu dobrih banatskih gurmanluka.
– Volim da spremam hranu, pa se često u ovom mom kutku i okupljamo. Sve manje je ljudi na selu i to je velika šteta. Ko radi i stvara i ovde može pristojno živeti. Dođu mi Stevan, Miroljub, Baca, Sava i bude nas uvek da razmenimo po koju i da se podsetimo starih vremena. Mi smo Botošani veseli ljudi, pa tako gledamo i na vreme koje je pred nama – zaključuje svoju priču Dušan Grujin.
Tekst i foto: Nikola Božović
PODRŠKA IZ ORLOVATA
U obnavljanju vinograda porodice Grujin velike zasluge ima i komšija iz Orlovata Radica Ostojin. On se dugi niz godina bavi ovim poslom, a uz to ima i funkciju kancelara u Banatskom vinskom redu.
– Odlazio sam često u Orlovat kod Radice i moram reći da su njegovo iskustvo i saveti od velike pomoći svakom vinogradaru koji krene u ovaj zahtevan i osetljiv posao. Raduje me to što se i mlađi ljudi sve više interesuju za podizanje vinograda i proizvodnju vina – kaže Dušan.
PLASTENIK ZA CVEĆE
Još jedno od zanimanja kojim se bavi jeste cvećarstvo. Naime, sa suprugom Božicom svake zime podigne plastenik za gajenje cveća odnosno ruža. Taj posao radi sa puno ljubavi. Njihovi rasadi ruža koje podižu i plasiraju na pijacama, čak i mimo Botoša, postali su prepoznatljivi.
SOLARNA ENERGIJA
Još sa ulice na krovu Dušanove kuće zapazili smo velike solarne panele. Naš sagovornik nam objašnjava da je prošle godine uradio ovaj projekat za obezbeđenje energije uz pomoć sunčevih zraka. Veli da se mesečno na ovakav način „prikupi” oko hiljadu kilovat sati električne energije. Konačni obračun oko iskorišćenosti biće 31. marta kada se bude oduzimao i sabirao učinak solarnih panela. U ovaj poduhvat uložio je oko milion dinara.
