Dve šake nečega
Piše: Ljiljana Bailović
Vidim da u modu ponovo ulazi reč „pregršt”. Čovek bi pomislio da je već sazrela da pređe u arhaizam. Ali, ne. Iz nekog razloga pregršt doživljava neočekivanu renesansu.
Evo, na primer, čitam u novinskom članku: „Nije iznenađenje što porodica od pregršta mogućih koncentracionih logora odmah dolazi na ideju da je u pitanju Dahau”. Za početak, pogrešan je gramatički rod, a i padežni oblik. U srpskom jeziku ova reč menja se: ta pregršt, od pregršti. Dakle, greška je što je autor članka (objavljenog u cenjenom nedeljniku) tretira kao da je muškog roda (sa genitivom „od pregršta”). Osim toga, ko bi rekao da se broj koncentracionih logora može meriti „pregrštima”?
Pregršt označava količinu nečega što može da stane u dve spojene šake, sklopljene u kalotu (poluloptu). Pregrštima se mere sipki materijali i, kao i sve stare narodne mere, nije baš precizna, neko ima sitnije, neko krupnije šake. Zato sam i mislila da će reč preći u „ropotarnicu arhaizama”. Ali, eto, njena revitalizacija očito je stavlja u izmenjene kontekste, u kojima treba da je razumemo u prenesenom značenju. I to u domenu „otprilike”, kad se radi o ne baš određenoj količini nečega – ni malo, ni mnogo.
Ali, problem je u tome što pregršt uopšte ne označava broj, a ni prebrojavanje, jer se ni merenje na pr. brašna ili pšenice, ne može svesti na brojanje zrna ili čestica, već koliko šakama zahvatiš. I zato je sasvim neprimereno kad pročitam da, recimo, na autobuskoj stanici ima „pregršt putnika” ili da nam je pisac dao „pregršt zanimljivih likova”. Ili da postoji „pregršt logora”, kao u ovom slučaju. Doduše, za ovaj primer nisu krivi novinari, već prevodilac nemačkog teksta, citiranog u članku. I tim gore ako i prevodioci, koji bi morali biti vrsni znalci jezika, više ne poznaju kontekst pregršti.
Izgleda da je pregršt novim korisnicima postala zanimljiva zato što im se čini da je to neuobičajena, živopisna reč, pa će doprineti „lepoti stila” i elokvenciji autora. Sva je prilika da pregršt tako kreće u novi život, za koji dosadašnji (naši najbolji) rečnici i priručnici – više nisu relevantni.