Škola treba da osposobi đake da budu odgovorni članovi društva
Edi Daruši, profesor filozofije, građanskog vaspitanja, medicinske etike i religije i civilizacije, već godinama u Zrenjaninskoj gimnaziji, zajedno sa kolegama, organizuje javne časove i radionice za đake.
Na njima u dijalogu obrađuje društvene teme kao što su borba protiv fašizma i antisemitizma, cenzura, sloboda, medijska zloupotreba i pismenost.
Kako birate teme za javne časove?
– Živimo u turbulentnim vremenima, suočeni sa izazovima neoliberalnog kapitalizma i posustale tranzicije ka demokratiji. Stoga nam se neizostavno nameću teme vezane za primenu, ali i kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda. Iz tih razloga neophodno je i putem javnih časova opstati na bedemu odbrane civilizacijskih i osnovnih humanističkih vrednosti. U suprotnom, kako to piše nemački filozof Jirgen Habermas, ekonomska globalizacija u svom pustošećem efektu „ostavlja leševe pored puta”.
Kako ste došli na ideju da jedna od tema bude cenzura medija i sloboda mišljenja?
– Navešću primer satiričnog časopisa „Šarli ebdo” koji je svojim društvenim angažmanom branio osnovne principe slobode izražavanja. Nakon terorističkog napada na redakciju u kojoj je ubijeno 11 ljudi, izdavač ovog časopisa izjavio je da ne želi tim temama više da se bavi jer brine za svoju egzistenciju. Ovo je istaknut primer samonametnute cenzure. Kritičko oko medija treba da bude korektiv vlasti. Društvo koje gravitira ka cenzuri medija i kontrolisanju informacija duboko je zabrazdilo u sferu autoritarnog režima. Tu sloboda ne opstaje.
Koliko su đaci upoznati sa ovim stvarima?
– Zanimljivo, ali naši učenici poseduju veliko znanje iz ovih oblasti. Nemojte zaboraviti da su im pored nastavnih sadržaja dostupne i informacije putem interneta. Nastupaju nove generacije dece proizašle iz informatičke revolucije. Ne znam kako bi njima bilo koja vlast onemogućila da dođu do informacije.
Koliko učenici smatraju važnim pomenute teme?
– Naravno da su im bitne jer zadiru u njihovu svakodnevnu sferu življenja i planove vezane za budućnost. Reč je o mladim, inovativnim i kreativnim ljudima koji se svakodnevno čuju sa vršnjacima iz čitavog sveta. Ukoliko iskustva vršnjaka govore da je sloboda osnovna i neprikosnovena civilizacijska vrednost, da cenzura medija ne donosi boljitak već srednjovekovno mračnjaštvo, te da je antifašizam u temelju posleratne Evrope kojoj toliko stremimo, mislite li da će prihvatiti medijsku rašomonijadu koja ih svakodnevno preplavljuje?
Filozofije je sve manje u srednjim stručnim školama, npr. odnedavno više nije obavezan predmet na smerovima elektrotehničar računara i elektrotehničar energetike?
– Koliko sam razumeo, odgovor donosilaca ove odluke jeste da je u srednjim stručnim školama ključno da učenici budu osposobljeni za rad, te da je njima bespotreban proces filozofskog/kritičkog mišljenja. Škola ipak ima mnogo širu dimenziju – da osposobi učenike da budu odgovorni članovi društva, da u skladu sa osvojenim demokratskim tekovinama učestvuju u javnom životu, da se bore kako za svoja tako i za prava drugih, prepoznaju nepravdu i sindikalno se udružuju. Od programa filozofije očekuje se podsticanje razvoja i primene raznolikih misaonih veština, ali i različitih oblika mišljenja (kritičkog, analitičkog i divergentnog).
U čemu je još značaj časova ovog predmeta za učenike?
– Čitav nastavni proces u filozofiji usmeren je na to da ih motiviše da postavljaju pitanja umesto da prihvataju gotov sadržaj. Mi decu učimo ne šta da misle, već kako da misle! Analiziranjem i selektovanjem informacija, učenici povezuju i primenjuju stečena znanja i u daljem životu. Donose odluke na osnovu kritički promišljenih informacija, a ne na osnovu nametnutih predrasuda. Razvojem kritičkog mišljenja samouvereniji su i sigurniji u sebe.
