Gradsku baštu nedavno su krasili stolovi sa starinskim stoljnjacima sa kojih su Zrenjanince mamile slatko slane đakonije. Najviše su se degustirale kiflice sa sirom. Jele su se i perece, salčići, pogačice sa čvarcima, projice, intergalni štapići. Štrudle sa makom su i ovog puta bile nezaobilazne. Sa njih se vrlo brzo prešlo na oblande, gurabije, vanilice, breskvice…i za kratko vreme dobar deo posluženja je nestao.
Tako su protekle 24. „Banatske vredne ruke”. Ove godine održane su u sklopu 5. „Banatskog festivala vina”. Ova manifestacija, omiljena među sugrađankama, priprema se da dogodine proslavi jubilej, dve i po decenije postojanja.
STARI ZANATI, RUKOTVORINE, DOMAĆA HRANA
– Zbog svoje duge tradicije i značaja ovaj događaj zauzeo je posebno mesto u kalendaru. Okupio je 18. aktiva, odnosno Udruženja žena sa teritorije Grada i naseljenih mesta. Sugrađani su mogli da vide, osete i probaju sve ono što porodica u našem okruženju godinama stvara, od starih zanata, rukotvorina do gastronomije. „Banatske vredne ruke” neguju kulturu našeg podneblja. Sa druge strane, pokazuju mlađima kako se to nekada radilo i kako bi to umeće preneli na buduće generacije – poručila je Sanja Petrović, direktorka Turističke organizacije.
Članice Udruženja za negovanje starih običaja „Remus” potrudile su se da na svom štandu predstave makar delić slanih i slatkih specijaliteta, karakterističnih za mađarsku, ali i za mužljansku trpezu.
– Deo kolača smo pripremile ranije, dok smo većinu specijaliteta pravile tog dana, kako bi bili sveži i hrskavi. Želimo da na razne načine sačuvamo od zaborava lepe običaje i ukusna jela, koja su se nalazila na trpezama naših predaka – rekle su nam članice „Remusa” iz Mužlje.
POPULARNE BRESKVICE
Asocijaciju žena iz Aradca i starosne penzionere skoro dve decenije vodi Radoslava Petraš. Trude se da podjednako neguju tradiciju kako Srba, tako i Slovaka. Ne zaboravljaju i druge narode sa kojima žive. Domaćice su ovoga puta pravile ono što svi vole.
– Breskvice su starinski kolačići. Mame najpre izgledom, a onda i ukusom. Sočne su i aromatične, mirišu na džem od kajsije i rum, i tope se u ustima. Mnogima su neizostavne na prazničnoj ili slavskoj trpezi, uprkos tome što njihova priprema iziskuje dosta strpljenja i uloženog truda. Pored njih „otišlo” nam je sve slano, jer ide uz vino – ispričala je Radoslava Petraš.
MIRISI I UKUSI BAKINE KUHINjE
Olgica Velimirov je prehrambeni tehnolog. Članica je Udruženja preduzetnika „Sofia”, Asocijacije Bagljaš pri Mesnoj zajednici „Veljko Vlahović” i Udruženja „Banatski klas”, čiji je osnivač. Učestvuje na svim važnim manifestacijama, a zbog stručnosti često predsedava žirijem. Kako je ispričala, voli ručne radove, drži obuke za pustovanje vune, a nije joj strana ni izrada lutaka. Nosilac je mnogobrojnih sertifikata, a svoje znanje nesebično prenosi.
– Uglavnom se javljaju starije žene. Tužno je što nema više mladih. Predlagala sam da u školama držimo obuku deci i naučimo ih da prave pekarske proizvode. Što se „Banatskih vrednih ruku” tiče, tu sam od početka. Ovog puta smo pravili razna peciva i kolače. Međutim, razgrabilo se ono što je svakog podećalo na detinjstvo i bakinu kuhinju: hleb premazan mašću, posoljen i sa malo crvene paprike – kazala je Olgica Velimirov.
Ljubica Cvetinov Vukov sa svojim Udruženjem „Bulevar 023” učestvuje na mnogim događajima koji promovišu gastronomiju. Njihov sto, maštovito ukrašen, bio je veoma zapažen.
– Prikazali smo deo tradicionalne kuhinje, kao i deo savremenih recepata za slatke i slane delicije. Napravili smo „slanu kućicu” od tost hleba, šunke, sira. Bila je najatraktivnija, ali i najukusnija. Planiramo da i sledeće godine prikažemo nešto iz svoje radionice kolača i torti – rekla je Cvetinov Vukov.
