Povodom Dana državnosti, u malom salonu otvorena je izložba Muzeja Vojvodine „Simboli državnosti na etnološkim predmetima”. Autorka je Ljiljana Trifunović, muzejska savetnica etnološkinja. Postavka je otvorena do 30. marta.
Prema rečima nadležne kustoskinje Branke Sikimić, posetioci mogu videti predmete iz zbirki Etnološkog odeljenja pomenute ustanove, nastalih na teritoriji Vojvodine od 1870. do početka Drugog svetskog rata. Većina datira iz vremena vladavine Austrougarske monarhije kada je naša trobojka bila zabranjena i nije bilo poželjno isticanje srpskog porekla.
– Iako je naglašavanje nacionalnih obeležja tada bilo rizično, na osnovu izloženog materijala se vidi da su tkalje, vezilje i drvorezbari ipak svoje rodoljublje pretočili u koristan i upotrebljiv predmet, koji je bio veoma važan u životu tadašnje zajednice – objasnila je Branka Sikimić.
Umetnine koje su na izložbi, dodaje naša sagovornica, skriveno ili javno prikazuju simbole srpske državnosti u vidu grba i zastave. Takođe, predstavljen je i deo kolekcije koji se čuva u Etnološkom odeljenju zrenjaninskog Muzeja. Tačnije izloženo ih je 12 eksponata.
– Jedan od najlepših komada iz našeg Muzeja je svakako ćilim „srpska sloboda”, a specifičnost jeste upravo njegova ornamentika. U pitanju je ćilim koji u sredini ima široko prazno polje u jednoj boji i to najčešće crveno, plavo ili žuto. Ceo njegov izgled ima i svoju simboliku sa nacionalnom konotacijom. Vezana je za ukidanje Srpske Vojvodine nakon Nagodbe 1867. kada se pojačava ugnjetavanje srpskog življa na ovim prostorima. Boje koje su u njega utkane predstavljaju srpstvo zarobljeno od strane Austrougarske. Ovakav ćilim nije korišćen za svakodnevnu upotrebu, već je kačen na zid ili je upotrebljavan u svetkovinama – ispričala je Branka Sikimić.
M.Malbaški Foto: Jovan D. Njegović i volimzrenjanin.com
– Iako je naglašavanje nacionalnih obeležja tada bilo rizično, na osnovu izloženog materijala se vidi da su tkalje, vezilje i drvorezbari ipak svoje rodoljublje pretočili u koristan i upotrebljiv predmet, koji je bio veoma važan u životu tadašnje zajednice – objasnila je Branka Sikimić.
