Od tradicionalne muzike, sitnih kolača, do sapundžijskog zanata
Vojvodina sa Banatom, Bačkom i Sremom objedinjuje prostor na kojem žive brojni narodi. Lepota različitosti, tolerancije i suživota ogledaju se kroz mnoštvo običaja, bogatu kulturu i tradiciju.
U salonu Narodnog muzeja, od 14. do 16. septembra, održana je treća manifestacija „Banatski dani teku”. Podržali su je resorno Ministarstvo i Grad. Program je osmislila Branka Sikimić, viša kustoskinja i etnološkinja, a pomogla joj je Bojana Petraš, viša bibliotekarka.
Predstavljeno je nematerijalno kulturno nasleđe, a učestvovali su većinski narodi koji naseljavaju Banat: Srbi, Rumuni, Slovaci i Mađari. Kako je za naš list ispričala Branka Sikimić, cilj događaja je da motiviše nosioce nasleđa da uvide značaj sopstvene kulturne baštine i njenog očuvanja. Takođe, pruža im podršku i podstiče njihovu kreativnost.
Namera je i da se podstakne tolerancija i bolje razumevanje različitosti, i ukaže na mogućnosti koje nematerijalno nasleđe pruža, ne samo u kulturnom već i u ekonomskom domenu.
STARE MELODIJE
– Prvog dana lokalne zajednice su se predstavile preko izvornih pevačkih grupa koje izvode tradicionalnu muziku. Nastala je u narodu, prenosila se usmenim predanjem, a po pravilu izvode je svi članovi određene zajednice. Izvorna tradicionalna muzika je specifična za određeni kraj i kulturu.
Pesme mogu biti ljubavne, običajne, govore o zabranama, svakodnevnici, ličnim pričama, gubitku, tuzi, sećanju, a mogu biti i šaljive. Njihovo izvođenje često je povezano sa muzičkom pratnjom. To može biti samo gajdaš. Takođe, neke od njih se izvode redovno uz igru, poput kola ili nekog drugog plesa – ispričala je Branka Sikimić.
Umeće muziciranja prikazali su: Ženski harmonikaški orkestar „Meškarke”, Muška pevačka grupa Kulturnog centra „Aradac”, KUD „GIK Banat – Pionir” i izvođači Ivana Goršćak i Branislav Zakić uz pratnju orkestra, Vanja Ilijev, gajdaš i Bela Mičik, citraš.
– Predstavio sam tradiciju Srba starosedelaca u Banatu kroz vokalno i instrumentalno nasleđe. Ono je značajan deo kulturne baštine našeg naroda koji je, nažalost, dugo bio zapostavljen. To se, pre svega, odnosi na sviranje troglasnih vojvođanskih gajdi, inače, dovedenih do izumiranja. Otpevao sam i svatovac. Predstavlja opštu formu pesama izvođenih na početku svake svadbe. Za kraj sam odsvirao Paorsko kolo, jedno od najprepoznatljivijih kada je reč o banatskoj i uopšte vojvođanskoj, tradiciji – objasnio je Vanja Ilijev.
SLATKE BAKINE DELICIJE
Drugi dan obeležili su sitni kolači bez kojih se nije mogla zamisliti nedeljna niti praznična trpeza. Pored nezaobilaznih gurabija, lenje pite, kolača „na presu”, vanilica, „mađarica”, Zrenjaninci su imali priliku i da se upoznaju sa starinskim receptima.
– Govorili smo nešto više o kolačima koji imaju svetovni, ali i religijski domen. Ukazali smo na sve one uticaje stanovništva doseljavanog, pre svega, iz srednje Evrope, kao i na značaj ostalih tradicionalnih kuhinja koje su ostavile traga na banatsku trpezu i sitne delicije – dodala je Branka Sikimić.
Slatku trpezu pripremile su: Asocijacija žena Srbije – Mesni odbor Orlovat, Ženski odbor rumunske pravoslavne crkve „Sveti Dimitrije” Zoruka 1333 (Sutjeska) i udruženja žena: „Oko” (Hajdučica), „Ruža” (Aradac), „Bakice” (Uzdin), „Bulka” (Debeljača) i „Bulevar 023”.
MAJSTORI IZRADE SAPUNA
Poslednji dan bio je rezervisan za tradicionalna umeća, veštine i zanate. Odabran je sapundžijski. Majstori koji se njime bave predstavili su hladni proces pravljenja sapuna pomoću masnoće (životinjskog porekla), vode i kaustične sode. Ukazano je i kako se on izrađuje na savremeniji način. Koriste se biljna ulja i aromatični ekstrati. U programu su učestvovali i đaci Hemijsko prehrambene i tekstilne škole „Uroš Predić”. Zrenjaninci se nisu libili, a najhrabriji su se i okušali u izradi. Obuku su držale Dragana Erski Tamburić i Zlatana Ankić.
– Pravljenjem sapuna sam počela da se bavim pre više od pet godina. Shvatajući koliko su kupovni štetni, puni parabena i sintetičkih mirisa, rešila sam da napravim domaći. Koristim palmino, kokosovo, maslinovo, kao i etarska ulja za miris. Radim ih tehnikom koja datira od davnina. Uglavnom se vraćam prirodi. Pravim i meleme od lekovitog bilja. Tu sam pronašla sebe i volim svoj hobi. Moja porodica i prijatelji rado koriste moje sapune – ispričala je Dragana ErskiTamburić.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan D. Njegović, volimzrenjanin.com i arhiva Narodnog muzeja Zrenjanin
KARAMEL KOCKE
Ljubica Cvetinov Vukov, predsednica Udruženja žena „Bulevar 023”, za naš list je otkrila kako je napravila kolače koji su zainteresovali publiku i u slast se pojeli. Reč je o karamel kockama.
– Recept je star skoro 70 godina. Prenosi se sa kolena na koleno. Malo je zahtevniji za mlade domaćice, ali se nadamo da će neke pokušati da ih naprave. Potrebno je: za kore 100 grama masti, jedno jaje, 250 grama brašna, na vrh kašičice sode bikarbone, 50 mililitara mleka i 100 grama šećera. Fil se pravi od 300 grama šećera, 550 mililitara mleka, 50 grama brašna i malo mlevenih oraha. Od masti, jaja, mleka i šećera umesiti testo, ostaviti pola sata u frižideru, podeliti na četiri dela, razviti kore i peći na prevrnutom plehu. Za fil treba otopiti šećer dok ne dobije braon boju (karamel) zatim sipati 250 mililitara mleka i ukuvati. U preostalih 250 mililitara mleka dodati brašno prethodno izmućeno sa 50 mililitara mleka i ukuvati. Pomešati karamel fil sa mlečnim i mazati kore. Praviti dan ranije da bolje „odmeknu” – savetuje Ljubica Cvetinov Vukov.
