Rehabilitacija je maraton, a ne trka na 100 metara
U poslednjih sedam godina velika podrška reprezentativcima Srbije u rvanju bio je Zrenjaninac Vladimir Milošev. Vrhunske sportiste pratio je na nadmetanjima širom sveta, a oni su sa njih redovno donosili odličja. Između ostalog, bio je deo tima na Olimpijskim igrama u Tokiju i u Parizu. Uprkos uspešnoj saradnji, ove godine odlučio je da napusti trofejni sport kako bi pokrenuo sopstveni posao – otvorio je ambulantu za rehabilitaciju.
– Fizioterapeut rvača bio bih celog života. Međutim, mnogo sam putovao, a želim da budem bliže porodici. Imam dve male devojčice i bilo mi je teško da 250 dana godišnje nisam kod kuće. Osim toga, odavno zamišnjam sebe kako radim u sopstvenoj ambulanti – objašnjava naš sagovornik.
NAPREDAK MOTIVIŠE
„Fizio move” sa radom je počeo u avgustu. Nudi usluge kinezi, manuelne i fizikalne terapije, masaže, kao i funkcionalnih treninga. Milošev objašnjava da se klijenti najčešće javljaju zbog bolova u leđima i vratu, kao i radi oporavka od sportskih povreda i operacija.
– Volim da radim sa njima jer se iz nedelje u nedelju vidi progres. Starije osobe, kao i decu, treba animirati i objasniti im koji je značaj vežbi. Pozitivni rezultati koje postignu motivišu ih da nastave – primećuje Milošev.
Kako kaže, nakon izlaska iz bolnice fokus je na oporavku i pripremi za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Sledi osposobljavanje za povratak na posao ili za bavljenje sportom.
– Kada je reč o rehabilitaciji vrhunski sportisti su na vrhu piramide. Iskustvo koje imam u radu sa njima olakšava mi angažovanje sa rekreativcima i onima koji se ne bave sportom. Važno je da znamo šta nam je cilj – kaže naš sagovornik.
Ističe da mu se zbog bolova u leđima neretko javljaju deca uzrasta od 10 do 15 godina. Uzrok nelagodnosi je uglavnom neaktivnost. Zbog toga ih je pre terapije potrebno edukovati o građitela i štetnosti dugog sedenja.
– Prihvataju moje sugestije kada me vide u uniformi. Nakon što ih naučim kako pravilno da izvode vežbe, kod kuće nastavljaju da ih rade samostalno. Tada rezultat zavisi od njih. Ovaj vid vežbanja je dobar za telo, jer je rizik od povreda sveden na minimum – objašnjava Milošev.
Preporučuje da dete sa tri, četiri godine krene na folklor ili gimnastiku. Kada napuni četiri ili pet godina može da se opredeli za neki borilački sport. Grupne sportove treba razmatrati posle desete godine.
NEMA BRZIH REŠENJA
Osim na Olimpijskim igrama, Milošev je rvače pratio u Kazahstan, Tursku, Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju, Kubu, Italiju, Norvešku… Razmenjivao je iskustva sa brojnim kolegama iz branše. Naglašava da su fizioterapeuti iz naše države vrlo cenjeni. U Srbiji ističe visoku stručnost Ortopedske bolnice „Banjica”.
– Korak ispred nas su, na primer, kolege iz Holandije. Oni određuju kompletnu dijagnostiku i primenjuju terapiju, što je kod nas retko. U Srbiji lekar na osnovu ultrazvuka daje dijagnozu i određuje šta fizioterapeut treba da uradi – navodi Milošev.
Kaže da se u Zrenjaninu prate savremeni trendovi, kao i da sve ambulante za fizioterapiju imaju moderne aparate. Međutim, smatra da fokus ne bi trebalo da bude na opremi.
– Mora se posvetiti pažnja osnovnim vežbama. Ljudi godinama rade ono što nije dobro za njihovo telo i žele instant rezultate. U rehabilitaciji nema brzih rešenja. To je maraton, a ne trka na 100 metara. Potrebno je vreme i konstantnost – ističe Milošev.
Iako je završio Višu školu, smatra da je neophodna dalja edukacija na koju redovno odlazi kako bi usvojio nove tehnike i naučio da koristi savremene aparate.
– Pre par godina išao sam na obuku za čitanje dijagnostičkog ultrazvuka. Tada sam savladao osnovne stvari. U narednom periodu želim to potpuno da usvojim – zaključuje Milošev.
J. ŠORMAZ
VIŠEGODIŠNJE ISKUSTVO
Vladimir Milošev je zvanje strukovnog fizioterapeuta stekao na Visokoj zdravstvenoj školi u Beogradu. Iskustvo je gradio u zrenjaninskom FK Radnički. Tokom studija je volontirao kao deo prvog tima Rukometnog kluba Partizan. Od 2018. godine bio je angažovan u Rvačkom savezu Srbije.
