„FORTENOVA” ŽELI DA POSTANE JEDINI VLASNIK ZRENJANINSKOG „DIJAMANTA”

Mali akcionari nezadovoljni ponuđenom cenom

Deoničarsko društvo za upravljanje „Fortenova grupa” iz Zagreba, koja je pravni sledbenik „Agrokora”, nedavno je objavila nameru da preuzme 3,85 odsto vlasništva, odnosno 10,5 hiljada akcija zrenjaninskog „Dijamanta” i tako postane jedini vlasnik te fabrike, navodi se u dokumentu objavljenom na Beogradskoj berzi. „Agrokor”, odnosno „Fortenova”, poseduje 261.987, odnosno 96,15 odsto deonica, u vlasništvu „Dijamanta” je 3,18 procenata, a ostatak drže druga fizička i pravna lica. Za svaku akciju „Fortenova” je odredila 31,9 hiljada dinara, ponuda za preuzimanje biće otvorena do 10. marta, a isplata je isključivo u gotovom novcu.
„Dijamant” je proizvođač ulja, masti i margarina, a u ponudi „Fortenove” se navodi da se osnovna delatnost neće menjati, da će poslovanje biti unapređeno, a namera je i da se investira u dalji razvoj. Navedeno je, takođe, da realizacija strateških planova neće uticati na politiku zapošljavanja i radnopravni status radnika, uključujući i njihov materijalni položaj.
Izvršni direktori „Fortenova grupe” Fabris Peruško i Sotiris Janopulos, koji su istovremeno i predsednik, odnosno član Nadzornog odbora „Dijamanta”, nisu učestvovali u donošenju mišljenja o preuzimanju, prenosi „Tanjug”. Uprava „Dijamanta” navodi da je ponuđena cena u skladu sa Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava, kao i da je saglasna sa namerom ponuđača u pogledu budućeg poslovanja i strateškim planovima.
Podsećamo, „Zrenjanin” je početkom godine pisao o ovoj temi kada su mali akcionari, uglavnom bivši i sadašnji radnici „Dijamanta”, odbijali lane da održe Skupštinu akcionara (najviši organ upravljanja firmom). Zbog nedostatka kvoruma propale su sednice zakazane za jul, avgust, septembar i oktobar. Sve je zavisilo od njihove volje, jer je većinskom vlasniku Uljare „Agrokoru”, odlukom Privrednog suda od 2017. godine, bilo zabranjeno pravo glasa na Skupštini.
Mali akcionari bili su nezadovoljni što je Nadzorni odbor odbijao da na dnevni red uvrsti predlog da im se isplate dividende, prvi put posle 13 godina. Tražili su oko 36 miliona dinara (20.000 dinara po deonici), kao i da se potom ono što ostane od neto dobiti firme (925,5 miliona), tretira kao neraspoređena dobit. Uoči vanredne sednice Skupštine 3. decembra 2020. godine zahtevali su duplo manje novca za dividende (10.000 dinara po akciji), ali uzalud. Ogorčeni i razočarani ovakvim razvojem događaja, svoje akcije do sada nisu prodavali, nadajući se prihodu od njih i imajući u vidu da je firma poslovala „u plusu”. Jedan od malih akcionara „Dijamanta” (ime je poznato redakciji) nije zadovoljan cenom koja im je ponuđena za akciju.
– Nije u redu to što radi „Agrokor” („Fortenova”, prim.nov.) malim akcionarima. Nude nam otkup po minimalnoj ceni, a sada ulažu u firmu, tako da će verovatno cena akcija porasti, a onda će ih preprodati možda i po deset puta većoj ceni. Zato smatram da bi naše deonice trebalo da uđu u prodaju onda kada i oni budu prodavali svoje, odnosno kada se bude prodavao „Dijamant”. Mi smo njima izašli u susret kada nisu imali prava da upravljaju svojim akcijama u firmi, a sada kada im više ne trebamo, hoće da nabave naše akcije po maloj ceni i prodaju „Dijamant” kako bi izmirili svoja dugovanja prema bankama – navodi naš sagovornik.

  • USPEŠNA GODINA ZA PROIZVOĐAČE SUNCOKRETA
    Ono što je važno i što je išlo na ruku i „Dijamantu” je podatak da će prošla godina ostati upamćena kao veoma uspešna i za proizvođače suncokreta u Srbiji.
    – Srbija je 2020. godine realizovala izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 4,1 milijardu dolara, što je rekordan rast od 14,4 odsto, a spoljnotrgovinski suficit bio je veći za 20,5 odsto. Iz naše države je lane izvezeno 145.447 tona suncokreta, a vrednost izvoza te kulture bila je čak 13 puta veća nego u 2010. godini. Protekle godine u Srbiji je proizvedeno 637.000 tona suncokreta, što je za 200.000 tona više nego 2015. godine – podaci su „Agropresa”, udruženja novinara za poljoprivredu.
    Pojava kupaca iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Bugarske, Mađarske i Nemačke tokom žetvi uticala je na otkupnu cenu suncokreta. Ona se kretala od 33 do 35 dinara po kilogramu sredinom avgusta prošle godine.

M. Malbaški i M. Maričić