Deca su jurila za loptom po prašnjavoj ulici i livadi na kraju sela. Mi stariji jedva smo dočekali da se formira klub, seća se Slavko Mihajlović (80) jedan od prvih igrača Fudbalskog kluba Potisje iz Knićanina. Bilo je, kako kaže, i ranije pokušaja da se osnuje klub. Pominjalo se ime Sloboda. Zvanični mečevi počeli su da se igraju 1962. godine u južnoj grupi zrenjaninske lige. Te sezone tim iz Potisja osvojio je četiri boda.
NEVOLJE ZBOG EKSERA
– Dresovi u kojima smo tada nastupali bili su bele boje, a dobili smo ih od zrenjaninskog Proletera. Ja sam počeo kao golman, a na mesto desnog krila sam dospeo jer na jednu utakmicu nije došao igrač, pa je trener odlučio da zauzmem njegovo mesto. Za fudbalski nadimak koji imam „krive” su neudobne kopačke. Bile su zakivane ekserima, a kada se pomere ubadaju u tabane. Igrali smo utakmicu u Ečki. Meni je stopalo bilo izranjavano zbog tog eksera u obući. Ja ti se onda izujem i ostatak utakmice odigram bos. Bolje mi je išlo nego kada sam bio obuven. Prozvali me tada Garinča i svi me u selu po tom nadimkom znaju – kaže Slavko Mihajlović.
Pošto je do 1966. Perlez bio opština, sedam fudbalskih klubova sa te teritorije je igralo lokalni kup. Potisje je jednom bilo najbolje, seća se Mihajlović. Na mečeve se putovalo konjskom zapregom, a kasnije traktorom.
Kolonizacija i agrarna reforma posle Drugog svetskog rata u Knićaninu se desila sa zakašnjenjem u odnosu na ostala banatska sela. Prva beba u tom mestu rođena je 1950. godine. Kada su novi stanovnici stasali za fudbal, krajem šezdesetih godina, bila je najveća masovnost na igralištu. Svedoči o tome Gordan Stefanović, jedan od fudbalera koji je nastupao i za novosadske klubove Kabel i Novi Sad.
– Bili smo siromašni, uzimali smo kopačke jedan od drugog. A na treningu je bila gužva: dve ekipe igraju, jedna čeka… I tako po čitavo popodne. Teren je bio ograđen kanapom, nije bilo prave ograde. Nismo imali ni svlačionice, a kamoli kupatila. Nakon meča noge smo prali u obližnjem kanalu. Sećam se da sam prvu utakmicu odigrao u Perlezu. Truckali smo se traktorom do tamo i pobedili smo sa 3:1. Opremu nam je kupio čovek po imenu Miroslav, dresovi su bili crno-beli. Pomagalo je i poljoprivredno imanje „Sloga” – kaže Gordan Stefanović.
Pre i posle Novog Sada igrao je 13 sezona za Potisje. Gordan je na terenu bio centarhalf, a po zanimanju policajac. Sačuvao je pun album fotografija i isečak iz časopisa „Tempo” koji je o njemu pisao kao jedinom policajcu koji igra fudbal u saveznim ligama Jugoslavije.
AVANTURA DO BELOG BLATA
Domaćini su povodom jubileja, šest decenija postojanja kluba, izložili fotografije. Ekipu iz 1976. godine, u kojoj je igrao, pokazuje nam Dragan Jovanović. Knićanin je njegovo rodno mesto i ljubav kojoj se rado vraća. Pomagao je kao privrednik iz Beograda u izgradnji pravoslavnog hrama koji sada krasi centar sela. Kada priča o fudbalu, lice mu se ozari. Ono što govori pokazuje koliko je trebalo voleti fudbalski klub da bi se u njemu jednom i zaigralo.
– Kao dete sam pratio fudbal, bio uvek na igralištu. Mi smo tražili priliku da se približimo igračima i nosili smo im kopačke. Ali je tada bilo toliko dece u selu, da je srećan onaj koji ponese samo jednu kopačku. Trener i igrač je bio Ilija Džakić. Poveo nas na utakmicu u Belo Blato. Bila je to prava avantura. Biciklima smo se odvezli do obale Begeja, ukrcali se na čamac, a onda sa druge strane nasipom i poljskim putem biciklima u Belo Blato. Tako i u povratku. To se ne može nikada više doživeti ni zaboraviti – navodi Dragan Jovanović.
Sve navedeno rečeno je i na svečanosti povodom 60 godina postojanja Potisja. Brojni članovi i prijatelji Kluba okupili su se tim povodom, a o rezultatima je govorio Miran Pantelić, sekretar FSG Zrenjanin.
HOR VETERANA
– Kao najviši ligaški domet Potisja beleži se sezona 1983/84. i plasman u Banatsku zonu. Od početka novog milenijuma Knićaninci su bili uspešni u Kupu FSG Zrenjanin, osvajali su pehar 2000, 2008, 2012 i 2021. godine – podsetio je Pantelić.
Predsednik kluba Ivan Pavlović, prvi trener Srboljub Stojković i članovi rukovodstva Miroslav Stanković i Bora Icić uručili su više od 80 zahvalnica zaslužnima za razvoj fudbala u selu. Među njima su i pobratimi iz FK Marjan iz Knića. Nakon svečanosti, veterani su otpevali nekoliko pesama kojima su ih navijači ispraćali na utakmice i bodrili ih kod kuće. Njihovo igralište se, zbog lokacije na kojoj se nalazi, zove „kod Bikare”.
Ove sezone Potisje u gradskoj A ligi ima značajnu ulogu. Bori se za povratak u Područni rang u kojem su najčešće i nastupali (ukupno 18 sezona). Boje Potisja u jesenjoj sezoni su branili: Aleksandar Stanković, Željko Kodić, Ivan Pavlović, David Ilić, Miloš Milosavljević, Bojan Novković, Nikola Antić, Branislav Kalin, Marko Sokolović, Marko Anđelković, Dalibor Stojković, Dejan Dimitrijević, Lazar Pešić, Stefan Kostić, Dušan Panić, Bojan Mladenović, Zoran Amidžić, Milan Icić, Branislav Jovanović, Mateja Maksimović i Stefan Đorđević.
M. Novaković
STVARALI I SUDIJE
Sreten Stoilković je zaštitni znak fudbala u Knićaninu. Malo ko se poput njega može pohvaliti da je bio igrač, golman, trener i funkcioner. Među fudbalerima iz Knićanina koji su nastupali u saveznom rangu su Čedo Rosandić (Proleter), Dragan Zdravković (Bečej), Zoran Amižić (Hajduk, Kula) i Nikola Stanojević (Proleter i Hajduk Kula). Potisje je iznedrilo i fudbalske arbitre Dragana Petrović, koji je delio pravdu u elitnoj ligi i Milenka Trnjaka. Sudio na vojvođanskim terenima.
IMENA ZA SEĆANJE
Potisje je osnovano 23. avgusta 1962. godine, a inicijator je bio Borivoje Mladenović, šef mesne kancelarije. Prve godine su na terenu bili: Laslo Kazan, Borivoje Mladenović, Tomislav Stojanović, Dragan Anđelković, Dragoljub Stojiljković, Slavoljub Mihailović, Đorđe Karanfilović, Milan Džakić, Živan Grujin, Sima Milovac, Gojko Petrić, Branko Stamenković, Branko Antonić, Dragan Dimitrijević, Radovan Cvetković, Mile Marinković, Cveta Lalić, Vladimir Stojanović i Petar Milenković.
