Kada se od centra krene ka naselju Ruža Šulman, stiže se do zgrade „Lepe Brene”. Potom se dolazi do malih kuća i dela grada poznatog kao Jamura. Tu je godinama romsko naselje. U blizini je bila prva tvornica tepiha, a nedaleko i jedna velelepna zgrada, koje se sećamo kao gradske klanice. Početkom šezdesetih godina prošlog veka tu je bila i Gutmanova ciglana. Upravo vađenjem zemlje za ciglanu stvorile su se jamure.
UMETNICI SVETSKOG GLASA
A Romi, gde će drugo, nego na kraj grada. Nakon poslednjih bogataških kuća. Sve do čuvene šećerane bili su vinogradi. Na ovom potezu bila je kolevka mađarske romske muzike. Oni su znali da sviraju na svakom instrumentu, mada ni jedan nije završio muzičku školu. To su bili umetnici svetskog renomea. Porodice Šen, Đula, Ignac, Antal, Janoš, Kalai, Karolj – imale su kuće u Ulici Đure Jakšića. Bili su toliko dobri muzičari da su svirali u Velikom narodnom orkestru RTV-a. Prešli da žive u Bačko Gradište.
U Branovačkoj ulici početkom 1970. godine živela je starica Terez Virag, zvane Treska neni. Ona je imala sedam kćeri: Marišku, Pirošku, Ilonku, Anušku, Terezu, Giziku i Irenku. Sve one su svirale tamburicu. Preselile su se u Novi Sad i takođe bile članice ansambla RTV – a. Antal Virag, Maćaš Virag i Andraš Burai obišli su celu jadransku obalu i muzicirali u hotelima od Opatije do Dubrovnika.
MUZIČAR SVETSKOG RENOMEA
Rozalija Balaž rođena je, takođe, u Jamuri. Udala se za Belu Raca. Kako u Velikom Bečkereku nisu mogli da nađu posao, preselili su se u Lukino Selo. Leti su tamo pravili čerpić koji je bio dosta tražen građevinski materijal. U Lukinom Selu su kuće bile većinom od naboja i često ih je trebalo blatom lepiti. Bela se prihvatio tog posla, dok je zimi uglavnom sekao trsku. U slobodno vreme imao je svoj orkestar. Bio je dobar svirač na violini.
Iz tog braka rođen je 23. decembra (kada katolici slavu Svetu Viktoriju) 1925. godine Janika Balaž. Po porođaju majka Rozalija otišla je u matični ured u Ečku, s obzirom na to da ga u Lukinom Selu nije bilo. Dogovor je bio da detetu daju ime Janoš. Međutim, matičar umesto toga upisuje ime Jovan Balaž (prezime se upisalo po majci) na strani 78, pod rednim brojem 106/1925. U porodici dugo nisu znali da Janoš nije pravo ime već Jovan. Tepali su mu Janika. Porodica je Lukino Selo napustila 1942. godine i preselila se u Bačko Gradište. Kasnije je Janika Balaž otišao za Novi Sad. Tamo je i umro 12. novembra 1988. godine.
Janika je često dolazio kod sinovca Bele Raca koji je živeo na uglu Kosovske i Đure Jakšića (ta kuća i danas postoji, ispred je vulkanizerska radnja). Voleo je da peca, imao je i svoj čamac koju držao celo leto u Lukinom Selu.
ZVUCI MAMILI PUBLIKU
Cimbalista Dani Virag Ištvan takođe je rođen u Jamuri. Osim njega, žičane instrumente svirale su i njegove komšije: Imre Virag, Ištvan Horvat, Peter Virag, Jožef Fazekaš, Imre Fazekaš, Rudi Mesaroš.
– Obišao sam celu jadransku obalu. Svirali smo u Portorožu, Opatiji, Zadru, Crkvenici, Splitu, Dubrovniku. Često sam gostovao u Mađarskoj, Francuskoj, Nemačkoj. Bio sam član Beogradske i Sarajevske filharmonije, a dvadeset dve godine član velikog narodnog orkestra RTV. Pratio sam Zvonka Bogdana, Juliju Bisak, Rudolfa Nemeta, Veru Kovač. Imao sam priliku da naš orkestar svira Josipu Brozu Tita – rekao je našem novinaru svojevremeno Dani Virag Ištvan. Svoje penzionerske dane proveo je u rodnom gradu, u Petefijevoj ulici.
Ištvan Prec
UGLED VOJVOĐANSKE TAMBURICE
Janika Balaž je član Velikog tamburaškog orkestra od osnivanja Radio Novog Sada 1951. godine. Provodio je noći svirajući sa svojim orkestrom po novosadskim kafanama. Proslavili su se pesmom „Osam tamburaša s’ Petrovaradina”. Za Janikinu osmorku čulo se širom Evrope. Svirali su engleskoj kraljici Elizabeti II, a u pariskoj „Olimpiji” Janika je nastupao čak 36 puta sa Oliverom Katarinom (izvor: Vikipedija). Dobijao je više poziva da se preseli u SAD i Sovjetski Savez da bi radio kao učitelj, no nikada nije hteo da napusti Novi Sad.
SVIRALI „ZA SVE PARE”
Mađarski-romski orkestri iz Jamure svirali su i po hotelima u našem gradu: „Vojvodini” , „Kristalu”, „Tisi”… U gradu na obali Begeja bili su i drugi romski muzičari iz Crnog šora. Oni su nastupali u manjim kafanama („Jagnje” ili „Šanta”), kao i po vašarima, seoskim slavama.
PROŠLOST KOJA ŽIVI
Romi su i danas najtajanstveniji narod. Mnogi istorijski zapisi beleže da su došli iz Indije u XVI veku. Svi žitelji banatske ravnice zovu ih Cigani. Na prvom svetskom Kongresu Roma 1971. godine doneta je odluka da umesto reči ciganin ubuduće zvanični etnički naziv bude Rom, što znači čovek. Takođe, usvojeno je da 8. april bude Međunarodni dan Roma. Ustanovljena je himna „Đelem, đelem” (prevodu „Išao sam, išao”), kao i njihova zastava zelene i plave boje, a u sredini veliki točak od paorskih kola.
