Sećanjem na osobe koje su pružale otpor idejama jednoumlja ne plašeći se za svoj život, učenici Zrenjaninske gimnazije obeležili su Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma. Na tribini „Sećanjem protiv ekstremizma”, koju su organizovali zajedno sa profesorkom sociologije Senkom Jankov, govorili su o sudbinama narodnih heroja i heroina, kao i različitim aktivističkim aspektima kulture sećanja.
Prisutni su imali priliku da vide i deo izložbe koja na primeru Jad Vašema pokazuje na koji način država sistematski može da radi na njenom negovanju.
DALI ŽIVOT ZA SLOBODU
Borba protiv fašizma i antisemitizma veoma je važna za maturantkinju Danijelu Vukov, čiji su članovi porodice stradali u logoru. Tako je o značaju kulture sećanja učila od malena. Ovom prilikom odlučila je da govori o herojima koji su živote dali za slobodu.
– Jako je važno pričati, ne samo o onima koji su se zalagali za ovu ideologiju, već i o onima koji su se borili protiv nje. To se retko radi. Teme fašizma i nacizma su normalizovane među mladima i to je velika mana našeg društva – smatra Vukov.
O neonacizmu u Srbiji govorila je maturantkinja Andrijana Stojanović. Kako objašnjava, za ovu temu odlučila se kako bi ukazala da u našem okruženju postoje ljudi koji se još uvek drže ove ideologije.
– Pričala sam o Milanu Nediću o kojem se sada govori kao o heroju, iako on to nije. Do ovoga dolazi zbog dezinformisanosti naroda i činjenice da ne učimo na svojim greškama – smatra Stojanović.
Gimnazijalka je na tribini učestvovala i prošle godine. Ovoj temi se vraća jer misli da je postala tabu.
DRŽATI SE ISTINE I ISTORIJSKIH ČINJENICA
Saznanje o postojanju Antifašističkog fronta žena (AFŽ) bilo je veliko iznenađenje i otkriće za Arsenija Savinkova (4-9), koji se pre godinu dana doselio u Srbiju. Iz tog razloga odlučio je da je istraži i predstavi na tribini.
– U pitanju je jedinstveni primer ženskog pokreta otpora u istoriji. Mislim da je važno širiti svest o tome, jer su Srbija i ostale balkanske zemlje još uvek dosta patrijarhalne i konzervativne. AFŽ je dobar primer otpora i emancipacije na jedan izvrstan način. To mora da se pamti – ističe Savinkov.
Sa društvenim okolnostima i događajima koji su se odigrali dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka prisutne je upoznao Marko Stojkov (4-10).
– Jako je važno podsetiti se šta je istorijska činjenica, a šta prekrajanje istorije. Kultura sećanja nije dovoljno zastupljena u školskom programu, a moramo je negovati kako bismo zaustavili revizionizam – kaže Stojkov.
Tamara Maričić (4-1) štetnost neonacizma pokazala je kroz primere iz filmske umetnosti. Insertima iz ostvarenja „American history X” i domaćeg filma „Šišanje” ukazala je da ove ideje nisu iskorenjene.
– U mom razredu formirana je svest o negovanju kulture sećanja. Međutim, postoje vršnjaci koji podržavaju ove ideologije, ali bih rekla da su u manjini. Neke stvari ne smeju da se zaborave, jer će se, u suprotnom, ponavljati iznova – zaključuje Maričić.
J. Šormaz
PRUŽITI OTPOR EKSTREMIZMU
Prema rečima profesorke Senke Jankov, osobama koje se nisu plašile da pruže otpor fašističkim idejama, nije posvećeno dovoljno prostora u školskim programima, kao ni u medijima.
– Ideja o borbi protiv nepravde i o pružanju otpora različitim ekstremizmima kojima su danas mladi okruženi jeste važno. To možemo da uradimo samo kroz ponovno upoznavanje sa ličnostima koje su u našem društvu to vrlo aktivno radile. Učenici su obavili sjajan istraživački posao i mislim da je publika koju su činili njihovi vršnjaci zaista mnogo naučila – ističe Jankov.
