Na „Superstaru” je nedavno premijerno emitovan nastavak „Kalkanskih krugova”. Režiseri Milan Karadžić i Gordan Matić, zajedno sa scenaristom Đorđem Milosavljevićem, potrudili su se da pripreme novu dozu misterije. Zabran, u selu Jelovik, junake odvlači u nove avanture, dok gledaoci ostaju prikovani za ekrane. Uz brojne poznate glumce i ovog puta našao se Ljubiša Milišić. Član dramskog ansambla Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” ponovo je „uskočio” u cipele svog junaka.
– Džanda je preživeo i publika će ga gledati i u nastavku. Reditelji i scenarista su mu spremili nove zapetljancije. Drugačiji je od svih likova koje sam igrao. Pristupio sam mu kao i uvek – profesionalno. Kada se serija „zavrti” i na drugim kanalima publika će dati svoj sud – započinje priču Ljubiša Milišić.
VOLIM DA IGRAM INSPEKTORE
Dramski put počeo je da utire na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u poslednjoj klasi koju je iškolovao glumac i reditelj, profesor Branko Pleša. Od 1997. priključuje se zrenjaninskom teatru. Od tada, pa do danas, osvaja i fascinira gledaoce kako u gradu na obalama Begeja, tako i u „srpskoj Atini”. Spreman je na brojne izazove i da zaigra u najrazličitijim rolama.
Publika ga je takođe gledala u „Kljunu” iz 2021. koji je ponovo emitovan na RTS-u. Ovog puta našao se u ulozi inspektora Žike Debeljačkog. Prema njegovim rečima, radi se o komplikovanoj krimi-triler priči, drugačijoj od ostalih TV formata. Pohvalio je ekipu sa kojom je sarađivao, na čelu sa rediteljima Urošem Tomićem i Jelenom Gavrilović.
– Posebno interesantno mi je bilo to što se produkcija setila da stvari malo izmesti iz Beograda i na najbolji način iskoristi autentičnosti severa Bačke, ali i Vojvodine. Subotica, gde se odvija priča, Senta, Tisa su odlični za pravljenje vrhunskih kadrova. Decentralizacija nam je potrebna, kako se sve ne bi odvajalo samo na prestoničkom asfaltu.
Upoznao sam dosta novih kolega, posebno iz mađarskih pozorišta, koji su vrsni glumci. Sjajno su uradili posao i pokazali ogroman potencijal kojim sam prijatno iznenađen.
Uloga koju sam tada dobio bila je za mene jedna od većih. Na sceni, a i u nekim manjim ostvarenjima igrao sam policajce. Inspektor Žika je bio konkretan. Imao je svoj put. Dat mi je prostor da istražujem i da ga oblikujem na svoj način – kazao je naš sagovornik.
PRIČA O „OLUJI” JE POTREBNA MLADIMA
Milišić se, pored brojnih pozorišnih rola, obreo i u „Senkama nad Balkanom”, „Močvari”, „Vojnoj akademiji”, „Šifri despot”, ali i mini-seriji „Porodica” koja govori o burnim vremenima i smeni vlasti devedesetih. Poslednji projekat na kojem je radio je „Oluja” Miloša Radunovića. Poveren mu je jedan od najzahtevnijih i najtragičnijih likova. Kako je ispričao, Stefan ima početak i kraj i njegova priča je istinita. Upravo je to, dodaje Milišić, za njega bio veliki izazov. Objasnio je da je film žanrovski drugačiji. Sadrži melodramske elemente, akciju, ali je najviše tragičnih scena.
– Radunović je želeo da uvede sudbine običnog čoveka koji je postradao i zapravo je žrtva svega što se dešavalo. Tema postoji, obrađena je, ali sklonjena od očiju javnosti, naročito od mlađih generacija. Upravo ta ideja nam je davala posebnu snagu. Ništa nam nije bilo teško. Bili smo na terenu i izgarali za svaki kadar – kazao je Ljubiša Milišić.
– Generacijski dobro pamtim te tragične događaje. Bio sam student i živeo u Novom Sadu. Naravno, nismo mogli da ne pratimo šta se tih nesrećnih 90-tih dešavalo. Imam utisak, kako je vreme prolazilo, da je ta priča polako počela da nestaje iz sećanja pojedinaca i postaje događaj iz istorije. Ti ljudi žive među nama i danas i to ne smemo da zaboravimo.
Miloš Radunović je od samog starta vodio računa kome koju ulogu poverava. Birao je među glumcima one koji u sebi imaju nešto prirodno blisko sa tim područjem. Davao je prednost onima koji poznaju govor i mentalitet, što jeste u mojim korenima. Kada sam pročitao scenario, koji jeste potresan, shvatio sam pred kolikom odgovornošću se nalazim. Bilo je potrebno da se takva jedna priča ispriča – rekao je naš sagovornik.
Kada je reč o zrenjaninskom teatru, Ljubiša Milišić igra u predstavi „Slika nepoznatog” u režiji Nikole Zavišića. U Srpskom narodnom pozorištu (SNP), gde redovno gostuje, angažovan je u komadu po dramaturškoj obradi romana Velimira Lukića, „Bertove kočije ili Sibila”. Režiju potpisuje Ivan Cerović.
– Moram da pohvalim novu upravu zrenjaninskog pozorišta. Mnoge stvari se dovode u red. Sve je više mladih glumaca i reditelja. Oni su ti koji treba da budu bolji od nas i podignu ugled teatra. Na jesen čekam da zaigram u nekoj novoj predstavi – poručio je Milišić.
Miroslava Malbaški Foto: Uroš Stepanov „Omega produkcija” i produkcija „Firefly”
