Ako se događaj ne zabeleži i ne podeli na društvenim mrežama, kao da se nije ni desio – konstatacija je savremenog doba. Zato, sve češće imamo priliku da se susretnemo sa zaista kvalitetnim fotografijama na kojima dominiraju najrazličitiji motivi. Za koju god vrstu da se odluče, fotografi se trude da prenesu emociju, lični doživljaj, zadrže trenutak i sačuvaju ga za večnost.
Osma godišnja izložba u organizaciji Kulturnog centra i Foto-kluba „CD13” pod nazivom „Zrenjaninska fotografska scena 2020”, održana je u petak, 20. novembra. Izložba se organizuje sa namerom da prezentuje radove koje su napravili zrenjaninski fotografi pre dve godine, a za posetioce će biti otvorena do 15. decembra (svakog radnog dana do 18 časova). Ovome je prethodio konkurs, a učestvovalo je 37 autora.
Prispela je 261 fotografija u dve selekcije: kolor i monohromatska. Odabrana je 71 fotografija, a dodeljene su po tri nagrade i tri pohvale u svakoj kategoriji. Prvi put je žiri bio međunarodni, koji se potrudio da izabere najbolje radove. Činili su ga Slavica Popov, istoričarka umetnosti i viša kustskinja Savremene galerije, David Pujado iz Barselone i Vladimir Jovanovski, ugledni fotograf iz Makedonije.
PREPOZNATLjIVI MOTIVI ZRENjANINA
– Odgovarajući na slobodnu temu, zrenjaninski fotografi prezentuju stanje lokalne fotografske scene, koja se pokazala izuzetno heterogena, kako u generacijskom smislu, tako i u pristupu fotografiji. Iako je tendencija izložbe da okupi gradsku fotografsku scenu, teme su često univerzalne, čak i kada se na njima nalaze prepoznatljivi motivi Zrenjanina – kaže Slavica Popov.
O značaju izložbe, ali i fotografije kao važnog dokumenta i svedoka današnjice, govorio je Aleksandar Žarkov, predsednik Foto-kluba „CD13”.
– Dok razmišljam zašto nam je važna godišnja izložba, ne mogu da se ne setim rečenice, koju sam nedavno pročitao: „Fotografija je strast, ne hobi!”. Strast, posvećenost i ljubav prema umetnosti pomaže nam da se na trenutak odvojimo od stvarnosti, da je sagledamo drugim očima i da svoja osećanja, razmišljanja i strahove prenesemo drugima. Moć fotografije je upravo u tome da „pogađa” u srce i dušu posmatrača, ostavlja gotovo uvek trag za sobom. Da biste postali fotograf, potrebno je mnogo truda i učenja. Izložba je prilika da pokažemo šta nas je okupiralo, o čemu smo razmišljali, šta nas je dotaklo u ovom „čudnom” svetu, prilika da se izrazimo, da osetimo da deo svoje strasti prenosimo drugima – ističe Žarkov.
MOJ CRNO-BELI SVET
Draganu Lelešu pripala je prva nagrada u monohromatskoj selekciji. Član je Foto saveza Srbije, a Fotokluba „CD13” od 2014. godine kada su dve njegove fotografije bile na izložbi. Kako kaže, za proteklih šest godina dosta je napredovao, a počeo je sa skromnom opremom. Veliku pomoć imao je od kolega i prijatelja Kluba.
– Od malih nogu vidimo i zamišljamo slike. Pripadam generaciji koja je često morala sama da izmišlja igrice i stvori svet u kojem će biti bezbedna, a usput se dobro zabavi. Imali smo stare fotoaparate sa filmom koji se nosio na razvijanje i izradu fotografija. To znači da nikada ne znaš da li si uspeo u svom kreativnom svetu pravljenja slika. U početku je bila crno-bela tehnika, pa mi je to ostala omiljena disciplina; moj crno-beli svet – objašnjava Leleš, i dodaje da je nagrađena fotografija „Walking on salt” (Hodajući po soli) nastala na terenu Slanog Kopova, jedne od poslednjih očuvanih slanih močvara u Srbiji.
Drago mu je što je žiri izabrao baš ovu fotografiju kao najbolju.
– Na konkursu je bilo dosta mladih autora, što je i cilj Kluba da u narednom periodu podmladi sastav, posebno jer slavimo 50 godina od osnivanja. Treba biti uporan, učiti i rezultati će sami doći – naglašava naš sagovornik.
Tibor Arva se profesionalno bavi fotografijom dugi niz godina. Učestvovao je na brojnim izložbama i kao član žirija i kao izlagač. Smatra da učešće na izložbama pomaže da se izoštri osećaj za lepo, aktuelno, univerzalno. Fotografi dobijaju priliku da se odmere sa boljima od sebe i šansu da napreduju.
– Lično više volim monohromatsku fotografiju, pokušavam i da se vratim analognoj, crno-beloj filmskoj fotografiji jer je moj pogled na svet sklon apstrakciji, stilizaciji, minimalizmu i uvek se trudim da fotografija bude što svedenija na osnovne elemente. Ponekad mi se boja čini suvišnom, da ne nosi nikakvu važnu informaciju i da se može isključiti za dobrobit ostalih elemenata fotografije. Kao što slovima možete pisati pesme, tako i fotografijom možete zabeležiti univerzalne ljudske situacije, nade, strahove, dileme. Ona je i jedno i drugo. Izbor je naš – poručuje Tibor Arva.
Darko Nađalin se poslednjih pet godina fotografijom bavi amaterski. Pripala mu je treća nagrada za „Točkove života”. Kako kaže, ovo je prava ulična (street) fotografija kojoj je posebno naklonjen.
– Ovo je dobra prilika da razmenimo iskustva i čujemo nove predloge i sugestije, kroz koje učimo i razvijamo se. Više volim crno-belu tehniku, a detalji sa ulice su mi najomiljeniji – ističe Nađalin.
NAGRADE
Kolorna fotografija: Tiboru Arvi za „Erotiku u doba korone” pripala je prva nagrada, drugu je dobio Pavle Taboroši, a treću Isidora Veličković. Pohvaljeni su: Ilmar, Marko Jovanov i Srđan Karanović.
Monohromatska fotografija: Prvonagrađeni je Dragan Leleš, druga Lena Gađanski i treći Darko Nađalin. Pohvale su dobili: Aleksandar Žarkov, Ivan Ilijevski i Jovana Petrović.
Miroslava Malbaški
U prilogu su autorske fotografije učesnika izložbe: Pavle Taboroši, Lena Gađanski i Isidora Veličković
