GORAN KOVAČEVIĆ, PREDSEDNIK NADZORNOG ODBORA KOMPANIJE „GOMEKS”

Kupuje se samo neophodno

Težak udarac usled pandemije i potom rata u Ukrajini pretrpela je ekonomija. Godišnja stopa inflacije u našoj zemlji od tada je bila u neprestanom porastu, donevši za građane značajna poskupljenja roba i usluga. Iako je u maju neznatno opala (na oko 14 odsto), ekonomisti navode da inflacija u Srbiji usporava slabije nego u okolnim zemljama. Ukazuju da nije verovatno da se cene spuste na nivo od pre dve-tri godine.
Protekli period je „perfektna oluja” budući da se spojilo mnogo uticaja koji se retko kada događaju istovremeno, ističe Goran Kovačević, predsednik Nadzornog odbora kompanije „Gomeks”. U aprilu 2022. potvrdio je da je većinski udeo u ovom preduzeću prodao stranom investicionom fondu. „Gomeks” zapošljava 2.425 ljudi i ima 250 prodavnica širom zemlje. Kovačević je u javnom životu poznat po podršci kulturi, ali i kao predsednik Odbora za ekonomiju Pokreta slobodnih građana.

Zašto se najveći rast cena beleži u sektoru hrane?
– Misli se pre svega na sveže proizvode (voće, povrće, mleko, meso, hleb). Njihove cene najvećim delom zavise od toga da li je godina bila rodna, kao i od vrednosti energenata, koji su otišli „nebu pod oblake”. Rat je prekinuo izvoz žitarica iz Rusije i Ukrajine. Rusija, najveći svetski proizvođač veštačkog đubriva, dobila je sankcije, što joj je onemogućavalo izvoz. To je dovelo do dramatičnog rasta cena ovih proizvoda, a sve se na kraju slomilo na izuzetno povećanim troškovima proizvodnje u poljoprivredi.
Nakon početnog smirivanja situacije, očekivalo se da će cene poljoprivrednih proizvoda padati brže, što je onda sprečilo izuzetno kišno proleće. Situacija ipak nije crno-bela. Vrednosti voća i povrća će verovatno biti visoke cele sezone, ali su zato cene žitarice pale na nivo kada je dovedena u pitanje isplativost ratarske proizvodnje.
Kakvi su pokazatelji u Vašem trgovinskom lancu kada je u pitanju obim prodaje? Da li se suočavate sa smanjenjem realnog prometa, kako to beleži Eurostat?
– Ova krajnje neuobičajena događanja nisu mogla ostati bez posledica po kupovnu moć građana. Nakon nekoliko godina rasta, sada se beleži značajan pad. Ljudi realno raspolažu sa manje novca i zato svi trgovci beleže pad prodaje u količinama i to prvi put u zadnjih petnaestak godina. On se kreće između 4 i 7 odsto i predstavlja ozbiljan problem zbog povećanja troškova poslovanja.
Inflacija naročito pogađa najsiromašnije. Da li se menja struktura potrošnje u maloprodaji?
– Da, što smo videli i tokom krize 2008. Kupci se okreću pre svega neophodnim proizvodima, a onda vode računa o cenama, veličini pakovanja. Lakše se odlučuju za kupovinu robe koju kreiraju trgovci (tzv. privatna robna marka). Promene se najviše osećaju u segmentu proizvoda srednjeg kvaliteta pošto se vrši snažno raslojavanje na visoko i slabije platežne kupce. Sredina polako nestaje.
Koliko državna i lokalna adminstracija uvažavaju predloge privrede?
– Postoje određene želje da se situacija stabilizuje i da država pokušava da bude aktivna, ali najčešće te želje osujeti loša realizacija. Naš je najveći problem preveliko uplitanje politike (koja je najčešće vezana i za lične interese) u sve segmente društva, pa i u privredu.
Šta najveća investicija u ovom delu Balkana znači za Zrenjanin?
– „Linglong” je i veliki potencijal, ali i opasnost. Proizvodnja 13 miliona guma je ogromna za bilo koju zemlju. Ako se ne poštuju postojeća pravila koja nisu loša, može doći do neželjenih posledica po životnu sredinu. S druge strane, tolika proizvodnja, uz izgradnju autoputa, može ojačati grad u svakom pogledu. Ako budemo dovoljno jaki i dobro organizovani da obezbedimo da se zakon poštuje, onda bi to mogla biti dobra priča. Kako sa porodicom živim u Zrenjaninu, počeo sam da pratim aerozagađenje. Zaključujem da za sada vazduh u našem gradu varira između dobrog i prihvatljivog, ali pojavljuje se veći problem – zagađenosti podzemnih voda. Pošto preko hrane svakako završavaju na našim trpezama, mislim da je prioritet rešavanje prečišćavanja fekalnih voda i racionalizacija upotrebe pesticida i sl. potencijalno opasnih proizvoda. Drago mi je da se na problemu pijaće vode nešto pozitivno rešava.
Otkada se bavite strateškim poslovima, da li imate više vremena za druge preokupacije?
– Zaista volim svoj posao i sada mi se ukazala mogućnost da izaberem one delove za koje mislim da sam najstručniji i koji mi omogućavaju da budem kreativan. „Gomeks” je okupio ozbiljnu grupu menadžera sa kojima je zadovoljstvo raditi, što se vidi u uspešnosti poslovanja. Spadam u one ljudi koji ne planiraju da idu u penziju jer su imali sreće da se bave poslom koji vole. Sada imam optimalni odnos između obaveza i slobodnog vremena.
Godinama finansirate Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, zatim ovogodišnje „Sterijino pozorje” i druge manifestacije?
– Svi živimo u jednom društvu i stanje jednih neminovno utiče na druge. Teško da možete lepo da živite ako ljudi oko vas žive loše. Zato treba svako da pomogne prema svojim mogućnostima. Firme i bogati pojedinci treba da daju više, a slabije stojeći ne treba da pomažu finansijski, ali mogu da reaguju npr. na šaranje po komšijskim kućama. Zadovoljan sam što mogu da pomognem i znam dosta kolega koji slično razmišljaju, ali potrebno je unaprediti i zakonsku regulativu kako se ne bi događalo da više platite državi nego onima kojima želite da pomognete.

Miroslava Malbaški