GORJANA PONJEVIĆ BALANI O SVOM RADU I ANGAŽMANU U LOKALNOJ ZAJEDNICI

Ne delim poslove na muške i ženske

Upornost, borbenost, kreativnost i stručnost krase Gorjanu Ponjević Balani, koja je uz supruga Antonia, vlasnica stolarske radionice „Vud planet” (Wood planet). Prešla je dug i naporan put od rodnog Sarajeva preko Italije do Zrenjanina, koji je od 2010. dom nje i njene porodice. Kako kaže, ljubav prema drvetu se rodila sasvim slučajno i postala je njeno životno opredeljenje.
Pre dve i po decenije Gorjana je otišla u Italiju i zapoposlila se u fabrici za proizvodnju drvenih stepenica. Tamo je upoznala budućeg supruga. Danas njih dvoje u svojoj radionici u Zrenjaninu pretežno restauriraju drvenariju na objektima koji su pod zaštitom, a izrađuju i popravljaju predmete od drveta.
Gorjanu je Udruženje poslovnih žena Srbije 2017. godine svrstalo u najuži krug kandidatkinja za Nagradu „Cvet uspeha za ženu zmaja” koju je i osvojila 2020. Kroz članstvo u Rotari klubu Zrenjanin, čija je predsednica za 2021/2022. godinu, Gorjana se bavi humanitarnim radom. Nedavno se vratila iz Brisela sa međunarodnog Rotari skupa, a izabrana je i za članicu Upravnog odbora zrenjaninskog ogranka Unije poslodavaca Srbije.
Ovih dana u glavnu gradsku ulicu vraćena je ajnfor kapija koju ste rekonstruisali u sklopu akcije „Vrata sa dušom”, uz pomoć sugrađana. Ovaj poduhvat ste, uprkos izazovima, uspeli da sprovedete u delo?
– Bilo mi je zadovoljstvo da zajedno sa Otilijom Buheker Ilić budem inicijatorka ove akcije. Bez obzira na to što je restauracija trajala duže od predviđenog vremena zbog objektivnih okolnosti, sretna sam što su vrata dobila novo ruho i zasijala pravim sjajem. Radila sam zajedno sa divnim ljudima velikog srca i sve je bilo na dobrovoljnoj osnovi. Nadamo se da je ovo samo početak i da će se naše aktivnosti uspešno nastaviti.
Uskoro će se završiti vaš mandat u Rotari klubu Zrenjanin. Po čemu ćete ga pamtiti i kako ste se priključili ovoj organizaciji?
– Vođena željom za humanitarnim radom i poboljšanjem okolnosti na koje možemo da utičemo, uplovila sam u vode Rotarija. Niz akcija obeležio je ovu godinu i moj mandat koji se završava krajem juna. Pamtiću ga po realizaciji velikog broja akcija za naše sugrađane koje su izvedene sa velikim uspehom, bez obzira na uslove u kojima smo se nalazili. Nedavni boravak u Briselu je značajno iskustvo na koje sam mnogo ponosna, ali ga ne doživljavam kao ličnu promociju. Osnaživanje prijateljstava širom sveta, rad na zajedničkim projektima i prihvatanje različitosti su samo deo aktivnosti u okviru kojih smo i potpisali novi čarter Srbija/Crna Gora – Italija/Malta/San Marino. Zahvalna sam svojoj mentorki Ivani Bošnjak Bošnjak što mi je otvorila vrata Rotarija.
Koliko vam znači prijem u Upravni odbor ovdašnjeg ogranka Unije poslodavaca?
– To je za mene jedan novi izazov i sigurna sam da će biti značajno iskustvo. Raditi sa drugim preduzetnicima, iz različitih branši, čoveku može samo dobro da donese. Kod nas ljudi nemaju svest o značaju udruživanja. To je ono što želim da promenim kroz razne aktivnosti kojima se bavim. Sinergija uticaja, zajednički nastup, saradnja i dijalog jesu osnovne stvari na kojima treba bazirati razvoj jedne sredine.
Jedna ste od retkih žena sa ovih prostora koja se bavi stolarskim zanatom. Šta vam predstavlja najveći izazov u radu?
– Ne delim poslove na muške i ženske, već na one za koje imamo ili nemamo sposobnosti. Rodne stereotipe treba da prevaziđemo. Nijedan posao za koje imamo obrazovanje i talenat ne možemo raditi bez ljubavi i posvećenosti. Svaki projekat je izazov sam po sebi i u svakom od njih ostavljam deo sebe, trudeći se da nadmašim prethodni rad.
Koliko su ljudi zainteresovani za usluge stolara i kako vaša profesija bazirana na obnovi i restauraciji opstaje u današnjem vremenu konzumerizma?
– Velika je potražnja za uslugama u delatnosti prerade drveta. Ljudi koji poznaju vrednost manufakture i umeju to da cene pronalaze način da nas pronađu i ostvare saradnju sa nama. Naravno da želimo da uz to svoje aktivnosti predstavimo i ostalim ljudima.

Miroslava Malbaški