Od ključnih poslova za Grad u godini za nama najopipljiviji rezultati postignuti su u obnovi vodovodne mreže i izgradnji obilaznice, projektu koji se sprovodi četiri decenije. Naime, cevi su zanovljene u naseljima Ruža Šulman, Šumica i Mala Amerika, a u saobraćaj je puštena treća, pretposlednja deonica obilaznice. Druge aktivnosti najavljivane da će obeležiti 2022. ipak su odložene – pre svega gradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i završetak sanacije Gradskog stadiona.
Popunjavanje industrijskih zona novim investitorima jeste ono što gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura izdvaja kao jedan od najbitnijih poslova Grada u protekloj godini.
– U industrijskim zonama trenutno radi svaki peti stanovnik Grada. Nećemo stati, radimo projekte za njihovo proširenje. Prioritet za 2023. jeste da počnu radovi na putnoj infrastrukturi i da se stvore uslovi za rešavanje problema pijaće vode. Više puta ste bili kritični prema prethodnim vlasnicima fabrike vode. Međutim, mnogi vide sličnosti između pređašnjeg i sadašnjeg investitora – firme su osnovane nekoliko meseci pre ulaska u posao, nemaju svojih referenci već iza njih stoje međunarodni akteri i jedine su bile u opticaju za dodelu ovog posla. Zašto verujete da će voda za piće poteći iz slavina Zrenjaninaca 2024. godine?
– Kritikovao sam nedovoljno jasnu viziju za rešavanje problema prečišćavanja vode prethodnog vlasnika fabrike vode. Dosta toga je bilo nedorečeno i u ugovoru i u dokumentima o realizaciji projekta. Ne želim da se pravdam, ali kada sam jasno naveo da ćemo pokrenuti klauzule vezane za raskid ugovora, zaista sam želeo samo jedno – da se stvore uslovi u kojima bi Zrenjaninci imali ispravnu vodu i koje bi imali dovoljno tokom cele godine. Bivši vlasnik nije uspeo da realizuje svoju viziju. Novi vlasnik nam je ponudio drugačije rešenje. Nema nikakve sličnosti između te dve kompanije niti je isti koncept rada. Što se tiče činjenice da su im obema vlasnici iz inostranstva i da su im poslovi u Zrenjaninu bili prvi u našoj zemlji, podsećam da svaka strana kompanija koja dolazi u Srbiju mora ovde da osnuje preduzeće. Uslovi osnivanja su relativno jednostavni i na osnovu onoga što se može videti u APR-u, kompanije su ih poštovale. Preduzeća oformljena u Srbiji su zavisna od osnovača kojim im daje i reference. Nemamo razlog da sumnjamo u sve ono što je „Metito” uradio u svetu, to su činjenice. Da nije tako, iza tog posla ne bi stala Vlada Srbije. Zato verujem da će „Metito” ispuniti svoje obaveze iz ugovora. Oni su ozbiljni poslovni ljudi i mislim da neće rizikovati da izgube 18 miliona evra. I da se vratim na početak odgovora, za razliku od prvog pokušaja, sada je ugovorom sve definisano do najmanjih detalja. Na tome sam lično insistirao, pa su čak i predstavnici „Metita” bili iznenađeni, ali su na sve pristali. Nedavno ste razgovarali sa dvojicom sugrađana povređenim u eksploziji u fabrici, šta ste im poručili? Treba li lokalna samouprava da im pomogne?
– Nesrećni događaj koji se desio pre dve godine pokazao je više problema koji su u tom trenutku samo izbili na videlo kada je reč o tom preduzeću. Istraga nije okončana, a lokalna samouprava ne može da se meša u poslove istražnih organa. Verujemo da ćemo saznati punu istinu o eksploziji i kako su spovođene mere bezbednosti na radu.
Posredovali smo kada je došlo do problema sa uplatom zdravstvenog osiguranja za radnike da bi mogli nastaviti lečenje. Nažalost, preduzeće u kojem su radili je sada u stečaju pa to dodatno otežava mogućnost da im se pomogne. Nastavićemo da im pružamo podršku, da shvate da smo uz njih u borbi za rešenje statusa i pre svega zdravstvenih problema. Još uvek nije počela gradnja pogona za prečišćavanje otpadnih voda poverena „Metitovoj” firmi „Begej voter”, šta se dešava kada je u pitanju realizacija ovog posla?
– Baš kao i u poslovima oko fabrike vode, verujemo da je kompanija „Metito” kompetentna da završi ugovorene obaveze. Podsećam da je reč o međudržavnom sporazumu na osnovu koga je ova firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata dobila posao. Očekujem da i oni otvore gradilište u toku 2023, posebno jer je dobijena građevinska dozvola. Pre godinu dana u Zrenjaninu su predstavnici Ministarstva i „Koridora Srbije” najavili početak izgradnje auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad za februar 2022. Poslednja aktivnost u vezi sa ovim projektom jeste da je leta 2021. obavljen javni uvid u Prostorni plan za auto-put i da je izveštaj o tome dostavljen Gradskoj upravi. U planu su bile eksproprijacije, šta je sledeći korak?
– Ova investicija, kao što je nedavno rekao i predsednik države Aleksandar Vučić, stoji visoko u agendi Srbije, kao saobraćajnica koja treba da promeni sliku Banata. Dakle, auto-put će se graditi, uz određeno prolongiranje početka, na šta su najviše uticali globalna krize, situacija s energentima i poskupljenja svih inputa za ovako kapitalan projekat. Prioritet države je da se u ovom trenutku završavaju neki već započeti projekti, a verujemo i nadamo se da će stabilizacijom ekonomskih prilika vrlo brzo krenuti i gradnja auto-puta jer je veliki deo priprema već obavljen. Kakvi su planovi za izgradnju poslednje, četvrte deonice obilaznice?
– Otvaranjem trećeg kraka rasterećen je ovaj tranzitni pravac, manje je vozila u gradu, zagađenja, gužve i habanja ulica. Poslednja deonica od 3,7 kilometara ima dve kružne raskrsnice, nadvožnjak preko pruge Zrenjanin–Pančevo i propust preko Aleksandrovačkog kanala. Uveren sam da će Zrenjanin, zajedno sa Vladom, Ministarstvom i „Putevima Srbije”, obilaznicu oko grada u potpunosti završiti u naredne dve godine. Grad je ove godine ušao i u javno-privatno partnerstvo za sanaciju deponije sa pančevačkom firmom „Eko maber”. Kada se očekuje početak radova?
– Reč je o projektu koji bi trebalo trajno da reši problem zagađenja koje stvara aktuelna deponija. Sprovođenju postupka javno-privatnog partnersta pristupilo se iz potrebe izvršenja celovite ekološke sanacije postojeće deponije, kao i radi smanjenja troškova javnog partnera i podele rizika i odgovornosti za vreme javno-privatnog partnerstva. Predlog projekta je odobrila Vladina Komisija za javno-privatno partnerstvo. Radovi počinju u 2023. Obnova Gradskog stadiona je i za Pokrajinu bitan projekat. Šta se dešava sa drugom fazom sanacije koja je počela početkom godine?
– Standardi koje su propisale evropske asocijacije, prvenstveno UEFA, ali i atletska federacija jesu strogi i mi želimo da se sve to primeni na našem stadionu. Pokrajinska vlada je ovaj objekat stavila na listu prioriteta u 2023. što nam obezbeđuje sigurnost da će radovi biti nastavljeni i kvalitetno urađeni. Dakle, nećemo žuriti da imamo stadion, već želimo višenamenski sportski objekat koji će ugostiti sportiste na velikim takmičenjima. Kako napreduje izrada Strategije razvoja Grada 2022–2030? Kada bi mogla da se nađe na javnom uvidu?
– Nacrt Strategije je završen i komisija koja se time bavi će nam predložiti rokove za javni uvid. Očekujemo kvalitetne predloge građana, udruženja i drugih zainteresovanih institucija jer je reč o dokumentu koji će biti osnova za nove projekte u Zrenjaninu. Ove godine Vaš tim pomoćnika je značajno proširen i sada ima pet članova i članica. Koliko Vam to znači?
– Posao vođenja Grada je timski, pa je zato bilo i neophodno da radim sa vrednim i odgovornim ljudima koji su spremni da se uhvate u koštac sa svakodnevnim problemima. Profilisali smo zaduženja pomoćnika i sada imamo dva nivoa pripreme predloga – jedan od Gradskog veća, a drugi od pomoćnika. Nakon mišljenja sa više strana može se doći do kvalitetnog rešenja. Posle titule Evropski grad sporta, Zrenjanin namerava da se profiliše i kao prestonica kulture Srbije?
– Imali smo veoma pozitivna iskustva sa titulom „Evropski grad sporta”. Upoznali smo Srbiju i Evropu sa svojom sportskom tradicijom, šampionima i uslovima koje imamo za bavljenje sportom. Slično želimo i u oblasti kulture. Naš grad ima bogato kulturno nasleđe, višenacionalna smo sredina i titula „Prestonica kulture” bi nam pomogla da sve u Srbiji upoznamo sa delima Konstantina Danila, Uroša Predića, Todora Manojlovića, ali i svime što baštine i stvaraju Narodni muzej, Savremena galerija ili Narodno pozorište. Ova titula bi podstakla radnike i istraživače u kulturi da pripreme nove izložbe, knjige, publikacije i da prikažu zaboravljene priče koje zaslužuju da se čuju.
