Banaćani bi pili više lokalnog vina, kada bi ga bilo u ponudi
Predstojeći Festival u slavu napitka od grožđa povod je za razgovor sa Igorom Lukovićem (1978), vinskim sudijom. Rođeni je Zrenjaninac, a tako se i danas oseća. Nakon završene srednje škole studirao je književnost na novosadskom Filozofskom fakultetu. Jedno vreme bio je zaposlen kao novinar, a nije mu stran ni posao na radiju.
Danas je glavni i odgovorni urednik gastronomskog magazina „Vino & fino”. Luković je predsednik „The Balkans International Wine Competition”ocenjivanja. Žirira pića na takmičenjima širom sveta – od Atine, Napulja, preko Tokija. Jedini je sudija iz Srbije na londonskom nadmetanju „Dekanter” (Decanter). U kojoj meri je Banat prepoznat kao vinska regija?
– Vojvodina kao region ima ogroman potencijal i odlično ga koristi. To se pre svega odnosi na Frušku goru. Što se tiče Banata, ima puno prostora za napredak. Južnobanatski rejon je razvijeniji, ali nedovoljno iskorišten. Dobre vinarije, koje razumeju svoj teroar, i imaju jasan nastup na tržištu, mogu da sa nabroje na prste jedne ruke.
Sa druge strane, u okolini Zrenjanina, Srednjobanatsko i Kikindsko vinogorje, kao i oaze oko Tise i Tamiša, nažalost i dalje počivaju uglavnom na hobistima i mikro-podrumima. Ima nekoliko registrovanih proizvođača, ali i dalje nema reprezentativnog udruženja niti zaštićene oznake geografskog porekla. Ipak, sve što se ovde prizvede, iz godine u godinu, sve je bolje. Svedočimo i jako dobrim vinima, što je pokazatelj koliki je zapravo potencijal regiona. Da li su ovdašnja vina dovoljno atraktivna za šire tržište?
– U Srednjobanatskom vinogorju imamo svega dve registrovane vinarije, ali ne možemo samo sa njima da gradimo brend i identitet regije. Mali, neregistrovani vinari, takođe imaju vrlo pristojne proizvode, ali ne smeju sa njima na tržište. Ocenjivanje za Najbolje vino Banata koje svake godine organizuje „Klub vina Zrenjanin” ima upravo za cilj da im pomogne na putu da postanu konkurentni, prođu proces registacije i da se tehnološki i stilski poboljšaju. Šta zapravo piju žitelji Banata?
– Kako gde. Tradicionalno konzumiraju rakije i pivo. Međutim, iz mog iskustva, sve više se okreću vinima, koje sve više i razumeju. Na primer, Zrenjanin je pre par meseci konačno dobio svoju prvu pravu vinoteku. Druga je u pripremi, što je sjajna vest.
Takođe, danas nema restorana u gradu bez pristojne vinske karte. To dovoljno govori. Banaćani bi pili više lokalnog vina, kada bi ga bilo u ponudi. Lane, kada ste govorili za naš list, rekli ste da Zrenjaninu nedostaju registrovane vinarije. Da li se nešto promenilo na bolje?
– Vrlo malo. U celom Banatskom rejonu nema ih više od pet. To definitvno nije dovoljno. Mnogi mali proizvođači koji prave dobra vina, nikako da se ohrabre da uđu u proces registracije i ponude tržištu pravi proizvod po adekvatnoj ceni.
Prodaja u plastici, na litar, na pragu kućnog podruma, ne samo što je nelegalna, već nema nikakvu ekonomsku logiku i perspektivu. Ako je ovdašnji potrošač voljan da pazari dobro vino u boci, kupiće i ono ovde prizvedeno, samo mu ga treba ponuditi. Kako je za Vas, ocenjivački, protekla 2024?
– Ako izuzmemo da je to bila vinogradarski veoma teška godina, i da lanjska vina neće biti sjajna, u mom delu posla bila je veoma dinamična. Pića od grožđa iz Srbije aktivnije se nego ikada prmovišu po svetu. Strana tržišta počela su da reaguju na njih, kupci u Londonu, Njujorku ili Hong Kongu danas polako razumeju prokupac, grašac, pa i šardone ili merlo sa naših prostora.
Trudim se da pomognem tom procesu kroz promociju vina naše zemlje i Balkana. Zajedno sa Kerolajn Gibli (Caroline Gibli Master of Wine), radim – istina, previše sporo – na knjizi o srpskim vinima i vinogorjima. Povrh svega polako se približavamo finalizaciji tog projekta. Na njega sam bio fokusiran najveći deo 2024.
Miroslava Malbaški
DOMAĆA PONUDA SVE BOLJA
Ocenjivanje za Najbolje vino Banata održano je nedavno (12. put) u ečanskom „Kaštelu”. Organizator je „Kluba vina Zrenjanin”. Podržali su ih „Vino & fino” i ovdašnja Turstička organizacija. Nadmetala su se crvena, bela i roze. Rezultati će biti proglašeni 17. maja.
– Žirirano je stotinak uzoraka iz svih delova Banata. Svoje proizvode slale su i profesionalne vinarije, kao i amateri. Kako vreme prolazi domaća ponuda je sve bolja i verno odslikava podneblje sa kog dolazi. Sve je manje onih od grožđa kupljenog „sa strane”, a uzoraka sa nedostacima zaista je zanemarljivo malo – rekao je Igor Luković.
