Imamo li pravo da se ljutimo na Francuze?
Piše: Dalibor Bubnjević
Mnogi građani Srbije osećali su se poniženo dok su gledali prenos obeležavanja 100. godišnjice od potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu! Verovatno su, u početku, trljali oči, jer im se priviđalo da samoproglašeni predsednici fiktivnih država sede odmah do svetskih lidera. Domaćini su pokušali krivicu da svale na protokol?! Bilo bi bolje da su nam jasno rekli da su se okolnosti promenile i da se žrtve koje je podneo srpski narod na početku dvadesetog veka, ne računaju na isti način u novom stoleću.
Međutim, da li mi imamo šta da zamerimo Francuzima? U kojoj meri smo tokom svih ovih desetleća pružali poštu stradalima i/ili herojskim podvizima vojske? Ukoliko bismo iskreno odgovorili na navedena pitanja, obuzeo bi nas stid. Iskreno govoreći, u vreme nekadašnje SFRJ u udžbenicima je minimiziran celokupan Prvi svetski rat. Zato smo do detalja učili o svim ofanzivama i zasedanjima AVNOJ-a.
Vredni pomena su i moralno-politički konvertiti, jer na najbolji način prikazuju značajan deo naše populacije. Naime, najglasniji kritičari Francuza su bivši SKOJ-evci i tzv. deca komunizma. S druge strane, direktni potomci nosilaca Karađorđeve zvezde ćute, a često nisu ni pozivani na obeležavanje značajnih jubileja u vlastitoj državi. To je posledica činjenice da su neželjeni svedoci ranih radova partijaca koji su njihovim očevima i dedovima čupali brkove, a koji danas žele da zaborave greške mladosti…