U gotovo svakom selu Banata postoje udruženja žena, čije se članice bave izradom rukotvorina, spravljanjem lokalnih specijaliteta, zatim humanitarnim radom, obučavanjem najmlađih starim zanatima. Ove aktivnosti – koje se vezuju za tradicionalne uloge žena – obavljaju se u vidu hobija i najizraženije su za vreme letnjih manifestacija, međutim, uz malo podrške, mogle bi se podići na viši nivo. Tako bi beloblatska štrudla mogla postati prepoznatljiv lokalni proizvod, tražen i van mesnih slava.
O položaju i ekonomskom osnaživanju seoskih žena u našem društvu diskutovale su na okruglom stolu, 16. oktobra, u hotelu „Vojvodina” članice udruženja iz Belog Blata, Lazareva, Jarkovca, Aradca, Boke, Iđoša, sa predstavnicama nevladinih organizacija, zatim Srednjobanatskog upravnog okruga i lokalne samouprave.
UDRUŽENJA ŽENA DOPRINOSE ŽIVOTU SELA
Radoslava Aralica, koordinatorka Zrenjaninskog edukativnog centra (ZEC) predstavila je rezultate istraživanja, sprovedenog sa kikindskim Centrom za podršku ženama, u kojem su učestvovale žene iz seoskih udruženja u Banatu. Prosečan broj aktivnih članica ovih kolektiva jeste 20, a većina je poznije životne dobi – prosečno 55 godina. Pokazalo se da organizacije žena raspolažu ograničenim materijalnim dobrima – većina njih nema svoj prostor već koriste onaj koji pripada mesnim zajednicama, a svoj broj telefona ima samo 20 odsto udruženja. Pristup računaru ima svega 25 odsto asocijacija žena, isto toliko nema nikakav kompjuter, a 35 odsto ispitanica istaklo je da nemaju pristup internetu – gde mogu pratiti oglase, konkurse za projekte. Takođe, kako je navela Aralica, seoska udruženja žena finansiraju se najčešće iz ličnih donacija, a retko projektno.
Aktivnosti ovih društava, kako je pokazala anketa, najčešće su pravljenje ručnih radova i jela, kojima se predstavljaju na manifestacijama, pri čemu treba imati u vidu da su to često i jedine društvene aktivnosti u nekim selima, napominje koordinatorka ZEC-a.
– Žene svoju ulogu u lokalnoj zajednici vide kroz aktivnosti svojih organizacija, u održavanju tradicije i humanitarnog rada, ali možemo ih podstaći da se to delovanje proširi. Važno je da one postanu svesne svog doprinosa životu celog sela – ističe Aralica.
DA AKTIVNOSTI NE BUDU SAMO HOBI
Prema Radislavi Aralici, jačanjem ovih udruženja otvaraju se i mogućnosti za poboljšanje inače nezavidnog položaja žena na selu. One retko učestvuju u donošenju odluka za zajednicu, uglavnom nemaju nikakvu imovinu, formalno zaposlenje, a često ni zdravstveno osiguranje.
– Šansa je i u tome da se obezbede alternativni vidovi zapošljavanja i samozapošljavanja, a seoska udruženja žena jesu resurs. Do sada je bilo dosta obuka za započinjanje biznisa, ali su bile sporadične, a sa završetkom projekata, završavale su se sve aktivnosti. Tako se dešavalo da su udruženjima ostajali razboji i mašine za šivenje koji skupljaju prašinu.
Nedostajala je stručna podrška tokom vođenja biznisa, kao i pomoć u plasmanu proizvoda na tržištu. Žene svoje delatnosti sada obavljaju u vidu hobija, ali ovakvi podsticaji omogućili bi kontinuiranu i održivu proizvodnju – zaključuje Radoslava Aralica.
Okrugli sto je održan u okviru projekta za razvoj preduzetništva seoskih žena, koji realizuju ZEC i kikindski Centar za podršku ženama. Projekat je deo trogodišnjeg programa „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti” koji finansira Evropska unija, a podršku daje i Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji. U projektu učetvuju tri udruženja žena iz srednjeg i dva iz severnog Banata.
STVARAMO LOKALNI BREND
Marija Hanjik članica je Kluba žena Belo Blato, jednog od najaktivnijih seoskih kolektiva žena, kako je rečeno na skupu. Ona i njene koleginice iz udruženja bave se, između ostalog, i organskom proizvodnjom, a nastoje da usavrše svoju delatnost. – Sa planom za podizanje staklenika za cveće i jagode konkurisale smo na pokrajinskom projektu „Jaka žena – jako selo” i odobreno nam je. Inače mesimo i kolače, a najpoznatiji su beloblatska štrudla, zatim šamrolna i salčići. U Novom Sadu ćemo uskoro učestvovati na novim obukama za pravljenje kolača da bismo stvorile lokalni brend – kaže Marija Hanjik.
POMAŽUĆI ČLANOVI DOMAĆINSTVA
Koordinatorka ZEC-a predstavila je položaj žene na selu kroz neke od nalaza Izveštaja iz senke iz 2018 godine. Ovo istraživanje sproveo je Savez udruženja „Mreža SOS Vojvodina” za Komitet Ujedinjenih nacija za eliminisanje diskriminacije žena. – Podaci su poražavajući. Svega 26 odsto od okupnog broja domaćinstava u Srbiji registrovano je na žene, 88 odsto kuća u seoskim sredinama u vlasništvu je muškaraca, a 84 odsto žena na selu nema nikakvu imovinu! To je patrilinearna linija nasleđivanja, što znači da je i dalje sasvim uobičajeno da imovinu nasleđuje sin ili da žena nakon smrti roditelja svoju imovinu prepisuje na supruga ili je se odriče zbog sina ili brata. Gotovo 20 odsto žena na selu nema nikakvo zdravstveno osiguranje, a 34 odsto njih nikada nije imalo formalno zaposlenje, pri čemu svaka peta žena posao nije tražila nikada niti ima nameru da ga traži. Žene su mahom pomažući članovi seoskog domaćinstva, što se poklapa sa našim izveštajem u Banatu.
