Početkom 2018. godine, posle tri godine pauze, sastao se Međuvladin mešoviti odbor (MMO) sa Republikom Hrvatskom za nacionalne manjine, a na mestu kopredsedavajućeg sa srpske strane od septembra 2017. nalazi se Ivan Bošnjak, državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Ovo telo, sastavljeno od predstavnika nacionalnih manjina i nadležnih organa obe države, polovinom marta održalo je sastanak u Zagrebu i Pakracu, a bivši gradonačelnik Zrenjanina izdvaja podatak da je u Srbiji znatno unapređeno obrazovanje na hrvatskom jeziku. Osim toga, u intervjuu za list „Zrenjanin” Bošnjak podseća da se matične knjige sada nalaze u elektronskom obliku, a da je u planu da se objedine podaci građana iz 13 evidencija, što će umnogome olakšati život. O kojim se temama i zahtevima srpske odnosno hrvatske manjine govorilo prilikom poslednjeg sastanka Međuvladinog mešovitog odbora?
– Rad Odbora je uspostavljen međudržavnim sporazumom 2003. godine, a od 2017. imamo redovna zasedanja. Među zahtevima pripadnika manjina sa obe strane koji preovlađuju jesu ekonomski položaj i zapošljavanje u javnom sektoru, obrazovanje, informisanje, službena upotreba jezika i pisma, ali tu je i problem atmosfere koja se u društvu stvara zbog govora mržnje. Na zasedanjima se donose preporuke o kojima se informišu vlade i nadležne institucije u obe zemlje.
Najveći pomak u Srbiji ostvaren je u obrazovanju – otvaranjem odeljenja na hrvatskom jeziku u Medicinskoj školi u Subotici, uspostavljanjem lektorata za hrvatski pri Univerzitetu u Novom Sadu, pokretanjem inicijative za formiranje obrazovnog centra u Subotici, kao i kompletiranjem udžbenika za osnovnu školu. Usvajanjem seta manjinskih zakona u prošloj godini obezbedili smo upis podataka o nacionalnoj pripadnosti u matične knjige i druge registre, uspostavili smo afirmativne mere zapošljavanja, a inicirali smo i dijalog u prekograničnoj saradnji duž toka Dunava. Koliko na položaj manjina utiču nastupi pre svega javnih funkcionera iz obe zemlje?
– Istorijsko nasleđe, čak i četvrt veka od poslednjih sukoba, utiču da se govor mržnje i agresija javljaju u javnom i medijskom prostoru. Iako su obe zemlje potpisnice međunarodnih deklaracija i imaju pravni okvir kojim se štite i afirmišu prava manjina, izostaje pun efekat u normalizaciji odnosa. Javni funkcioneri imaju posebnu odgovornost za svaku izgovorenu reč i moraju da prihvate da su dva naroda kulturološki, ekonomski i geografski povezani i usmereni jedan na drugog. Nedostatak odgovornosti dela političkih faktora otežava svakodnevni život Srba u Hrvatskoj, što se ispoljava unutar obrazovnog sistema koji nije dovoljno prilagođen pripadnicima manjina, zatim u medijskoj isključenosti, nemogućnosti upotrebe ćirilice u javnoj komunikacji, a posebno u nedostatku infrastrukturnih investicija u područjima gde žive srpski povratnici. Nedavno je list „Zrenjanin” uveo i stranu na hrvatskom, koliko su ovakvi poduhvati važni za poboljšanje položaja nacionalnih manjina?
– Čestitam na inicijativi da na stranicama najčitanijeg regionalnog lista promovišete jezik i kulturu banatskih Hrvata. Podsećam da je naše Ministarstvo iz budžetskog fonda za nacionalne manjine finansijski podržalo ovaj projekat, a da su deo sredstava takođe donirale i kolege iz Hrvatske. Dodatak na hrvatskom jeziku, u listu koji izlazi na ćirilici, pored stranica na mađarskom, slovačkom i rumunskom, pravi je primer visoke međuetničke tolerancije u našoj sredini. Ove godine je u budžetskom fondu za nacionalne manjine obezbeđeno dodatnih devet miliona dinara, te je na raspolaganju ukupno 30 miliona dinara. Prioritetna oblast finasiranja projekta i programa jeste kultura nacionalnih manjina. Javni poziv za zainteresovane organizacije i udruženja za dodelu novca iz budžetskog fonda trebalo bi da bude raspisan do kraja ovog meseca. Od februara ove godine, zahvaljujući digitalizaciji umrli se iz biračkog spiska brišu elektronskim putem. Koliko će to pomoći kvalitetnijem ažuriranju biračkog spiska?
– Budući da od 1. januara ove godine matičari vode knjige u Registru matičnih i da se one sada nalaze u elektronskom obliku, u mogućnosti smo da elektronski povežemo matične knjige umrlih i Jedinstveni birački spisak. Kako matičar unese podatak o nečijoj smrti, istovremeno se obaveštava i referent koji radi na biračkom spisku i brisanje se sada vrši bez odlaganja. Postupak će tako biti brži, pouzdaniji i ažurniji, a do sada su se ove informacije dostavljale poštom. Birački spisak je i do sada bio ažuran, samo će sada biti ažuriran još brže. Uvezali smo i matičnu knjigu venčanih sa biračkim spiskom, što znači da, ako neko zbog venčanja ili razvoda promeni prezime, podatak će na isti način biti promenjen i u biračkom spisku. Usvajanjem Zakona o Centralnom registru stanovništva, čija primena počinje 1. septembra 2020. godine, prvi put će se objediniti podaci o građanima iz 13 evidencija.
M. Maričić
